Додатни новац је издвојен, али проблем није решен. Од 9000 оболелих од мултипле склерозе само 1200 до сада се лечило о трошку државе. Додатна средства ће омогућити лечење за још 1300 оболелих. До сада су оболели од мултипле склерозе од државе могли да очекују само лек прве генерације, који помаже за блажи и почетни облик болести. Сада се уводе и лекови новије генерације. Биће доступни тек у априлу.
„Требало је 15 година да се повећа за 1300, а ми смо сада у року од годину дана за 1300, али је од посебног значаја што смо на листу први пут ставили поред интерферонске терапије ставили смо и иновативне лекове”, рекла је гостујући на РТС-у в.д. директора РФЗО Сања Радојевић Шкодрић.
6.500 хиљада оболелих, међутим, и даље ће живети са страхом да ли ће се већ следећег дана пробудити непокретни. Међу њима је и Андреа Ђокић. Пре најновије одлуке државе, Андреа је о својим страховима говорила за серијал Мале велике приче.
„Мени је слика само била Андреа ти ћеш сада да будеш зависна увек од некога, ти ћеш ићи у инвалидским колицима, ти ћеш носити пелене, ти просто ћеш зависити од треће особе, бићеш на терету својим родитељима, бићеш на терету својим пријатељима”, рекла је Ђокић у серијалу Мале велике приче.
Мултипла склероза погађа углавном младе, најчешће жене. До пре две деценије болест је била неизлечива. Сада се уз помоћ лекова са њом нормално живи. Проблем је што су лекови прескупи за просечан кућни буџет.
„Много је страшна чињеница да кад ви сазнате да сте болесни и да постоји неки лек тамо негде и ви просто не можете да га добијете”, објашњава Андреа Ђокић.
Листа чекања не постоји. Бар не званична на сајту РФЗО-а. То потврђује и РФЗО у одговору Инсајдеру.
„Листа цекања за лекове за МС у РФЗО не постоји јер је рец о обољењу које се карактерисе изузетно непредвидивим током болести, тако да код неких пацијената са ретким погорсањима болестима, долази до ремисија, односно до потпуног повлацења тегоба, па им у неким слуцајевима лекови нису неопходни одмах, док код других је ситуација таква да је кљуцно да одмах поцну са терапијом. За сваког појединацног пацијента, би о томе требало да процењује његов неуролог, који га прати”, наводи РФЗО.
Најчешћи изговор да држава нема новца за лечење свих пацијената тешко може да стоји ако се зна да је примера ради држава рецимо средства из Фонда за здравстевно осигурање 1,4 милијарде динара прераспоредила на одржавање путева. И то без икаквог образложења. О томе се огласила само министарка надлежна за путеве.
„Није неуобичајено да када једна институција не потроши новац који јој је буџетом био намењен, у овом случају РФЗО, он буде преусмерен на следећи приоритет”, навела је министарка Зорана Михајловић.
Да није проблем количина новца већ начин на који се троши, јасно је свима.
„То су огромне паре које за здравство дајемо, и ви сад мене овде буквално да ме обесите, не знам ја, а можете да зовете Лончара у помоћ сто пута неће знати да вам помогне, бог отац то не зна где те паре одоше”, рекао је председник Србије Александар Вучић.
Новац се троши без адекватне контроле, док и даље постоје они који чекају шансу за лек. Иако је то право законом загарантовано.
