Агенција за борбу против корупције у одговору на питање Инсајдера наводи да ће проверити све податке из Извештаја о имовини и да се поступак завршава тек након што се прибаве сви подаци потребни за проверу.
„Уколико се након завршене провере Извештаја утврди да постоје индиције да је функционер имао намеру да прикрије имовину, о томе се обавештава надлежно тужилаштво које утврђује да ли постоје основи за покретање кривичног поступка против тог функционера”, наводи се у одговору Агенције.
Додаје се и да Агенција није у могућности да да детаљније податке или документацију из предмета док траје поступак. Доказе да је Милутин Јеличић Јутка прикрио имовину објавио је Инсајдер почетком године. У међувремену, тачније 3. марта 2020. Јеличић се уписао као власник стана и у катастру, чиме је потврђено писање Инсајдер.
Оно што се може видети у катастру непокретности је да је Јеличић уговор о куповини стана оверио у Првом основном суду 15. априла 2011. године. То значи да је од тада стан у његовом власништву.
Према Закону о Агенцији за борбу против корупције његова законска обавеза је била да ту некретнину пријави, најкасније у децембру 2012. године када је, како се види у евиденцији Агенције, први пут пријавио имовину и приходе. Он то међутим није урадио све до 2020. године.
То што је стан у међувремену пријавио, не мења чињеницу да је прикривао имовину и тако кршио закон, односно чинио кривично дело, од 2012.
Такође, власништво над тим станом није могло да се види ни у јавном регистру катастра јер је бивши председник општине Брус захтев за упис права својине поднео тек у октобру 2018. године. Право својине уписано је званично 3. марта 2020. године.
Наиме, како је претходно објавио Инсајдер, стан у улици Светозара Марковића, у бази катастра до фебруара ове године, водио се још на извесну Биљану Кајганић, али је као забележба наведено да је 11. октобра 2018. поднет захтев за промену носиоца права и да га је поднео Милутин Јеличић.
Према Закону, Јеличић је био у обавези да пријави некретнину без обзира на то што она није у катастру уписана на његово име. Оног тренутка када је потписан купопродајни уговор и оверен у суду, а то је било 2011, стан је постао његово власништво и као функционер је морао да га пријави.
Запрећена казна за ово кривично дело је од шест месеци до пет година затвора. Осим тога, функционеру који је осуђен за то кривично дело затворском казном, престаје јавна функција и забрањује му се стицање јавне функције наредних 10 година од дана правноснажности пресуде.
Подсетимо, Јеличић је због прикривања имовине већ осуђен у октобру прошле године. Основни суд у Брусу донео је правоснажну пресуду којом је бившег председника општине казнио условном казном затвора од осам месеци, уз контролу у наредне две године. Тако благу казну добио је иако је прикривао имовину пуне две године, због чега се теретио за „продужено кривично дело непријављивања имовине“.
Како је раније објавио Инсајдер, у пресуди се наводи да је Јеличић имовину прикривао у периоду од 21. јануара 2016. до 31. јануара 2018. године.
Имајући у виду пресуду, Јеличић је тиме што није пријавио спорни стан, прекршио и условну казну затвора јер је у периоду од две године, колико је одређена контрола, поновио кривично дело.
То би значило, да би условна казна од осам месеци могла да се преиначи у затворску, а то би за собом повукло и последице по Јеличића које се односе на забрану стицања јавне функције наредних 10 година.
Суди му се за сексуално узнемиравање и води поступак због нелегалне градње на Панчићевом врху
Иначе, Јеличићу се суди за полно узнемиравање и недозвољене полне радње злоупотребом службеног положаја. Против њега је чак седам жена поднело кривичне, али је оптужница подигнута само у случају Марије Лукић, која је две године радила као његова секретарица.
Због великог притиска јавности, Јеличић је 14. марта прошле године поднео оставку на функцију председника Општине Брус, а она је констатована на седници локалног парламента 2. априла.
Он је 1. марта 2019. изјавио да подноси оставку на функцију председника Општине, али је она достављена локалном парламенту тек 13 дана касније.
Против Јеличића се води и поступак по кривичној пријави Министарства грађевинарства због сумње да је користећи свој положај и утицај који је имао као председник Општине прекршио закон у случају нелегалног објекта на Панчићевом врху.
Министарство сумња да је Јеличић у договору са инвеститорком Снежаном Митковић, посредовао и трговао својим утицајем дајући налог НН службеном лицу, да фалсификује службене исправе. Милутин Јеличић се у овом случају сумњичи за кривично дело трговина утицајем, а случај је преузело Више јавно тужилаштво у Краљеву.
