Почетна » 20 ГОДИНА ОД ОЛУЈЕ Државна церемонија обележавања Дана сећања на страдање и прогон Срба

20 ГОДИНА ОД ОЛУЈЕ Државна церемонија обележавања Дана сећања на страдање и прогон Срба

од admin
0 коментар

Симболичним сусретом председника Владе Србије и председника Републике Српске на мосту код Сремске Раче, почело је обележавање Дана сећања на страдање и прогон Срба

СРЕМСКА РАЧА – Симболичним сусретом председника Владе Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорада Додика на мосту код Сремске Раче, вечерас је почело обележавање Дана сећања на страдање и прогон Срба.

Премијер Србије и председник РС у реку Дрину спустили су венце у знак сећања на све пострадале Србе.

Обележавање је настављено интонирањем химни Србије и Републике Српске, а парастос за све страдале Србе служиће патријарх српски Иринеј.

Одржаће се и уметнички програм „Наша је туга…велика“, а присутнима ће се потом обратити девојка из колоне Ђурђица Поповић, затим председник РС Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић.

Велики број грађана окупио се вечерас код моста у Сремској Рачи, где ће бити обележен Дан сећања на страдања и прогон Срба, у оквиру хрватске војне акције „Олуја“.

Грађани, који су дошли да одају пошту страдалим Србима, на дан када је пре 20 година из Хрватске протерано више од 250.000 Срба, а око 2.000 убијено, носе српске заставе и обележја.

„Ово је значајан дан, јер је током прогона Срба из Хрватске било страшно. Било је страшно гледати наш народ како бежи. Хвала премијеру Вучићу што је омогућио да се на то укаже“, истакла је за Танјуг Вера Фектар из Сремске Раче.

Embedded image permalink

Мирјана Цабо, која је избегла из Сарајева, наглашава да је ово важан дан за српски народ и породице жртава, али и, посебно, за све оне који су, као и она, прогнани из својих кућа и са својих станишта.

Мирослав Смрзић, који је некада живео у Слуњу у Кордуну, а избегао је у Инђију, рекао је да је овај дан битан како би се показало и онима који то не признају „да смо и ми људи, избегли, протерани“.

„Одузели су нам све. Протерали су нас и немамо никаква права у Хрватској. У Слуњу одакле сам протеран је пусто, и немам где и коме да одем тамо. Поднео сам неколико пута захтев за помоћ за обнову, али од тога није било ништа“, рекао је он.

Министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања Александар Вулин, који је такође стигао у Рачу, нагласио је у изјави Тањугу да је вечерашње обележавање изузетно значајно:

„Србија је 20 година ћутала, пропуштала да каже колико је боли ‘Олуја’, колико је боле 250. 000 протераних, 2. 000 убијених, највеће етничко чишћење у Европи. Можемо слободно да кажемо да је то и највеће етничко чишћење у историји српског народа, јер никада у историји није за тако кратко време толики број народа трајно отишао да се никада не врати“, објаснио је он.

Вулин је изразио уверење да ће преко овог сећања свет боље да нас разуме и види колико нас те ране боле, као и да ће се у будуће понашати у складу с тим, да и овај народ има своје емоције и да се над њиховим жртвама мора спустити глава.

Србија ће данас први пут обележити Дан сећања на страдање и прогон Срба, 5. август, централном државном манифестацијом код Сремске Раче.

Манифестација ће, како најављују у влади, бити настављена уметничким програмом „Наша је туга. . . велика“ и обраћањем Вуцића, Додика и „девојке из колоне“, избеглице Ђурђице Поповић.

Централној државној манифестацији присуствоваће и чланови влада Србије и РС, председницаНародне скупштине Србије Маја Гојковић, представници Народне скупштине РС и других државних органа, представници Војске Србије, Српске православне цркве, дипломатског кора и бројни грађани.

Сутра, тачно у подне, огласиће се звона са српских православних цркава у Србији и Републици Српској и сирене.

Из владе позивају грађане Србије да у подне застану и да тај минут посвете сећању на све убијене и страдале.

Акција Олуја почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Дан касније, хрватска војска је ушла у Книн и истакла хрватску заставу.

У операцији је учествовало 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране, док је српска страна имала 31. 000 војника.

У тој акцији избегло је више од 250.000 Срба, па се она убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Нема прецизних података о жртвама. По неким изворима, у акцији хрватске војске нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.

Документационо-информативни центар Веритас у својој евиденцији има имена 1. 960 погинулих и несталих Срба од којих 1. 205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

Новости

Можда ти се свиди

Оставите коментар

4 + 10 =