У делу који се односи на Србију ХРW наводи да су се током протекле године новинари суочавали с претњама, насиљем и застрашивањем, а кривци за то су ретко позивани на одговорност; напори за кривично гоњење ратних злочинаца и даље су усмеравани на починиоце нижег ранга, особе са инвалидитетом и даље су дугорочно смештане у установе а настављени су и напади и претње усмерени против лезбијских, геј, бисексуалних и трансродних (ЛГБТ) особа.
Када је реч о слободи медија ХРW наводи да напади и претње новинарима на које није било адекватних реакција српских власти и даље повод за забринутост и подсећа да је од јануара до краја августа, Независно удружење новинара Србије (НУНС) забележило 28 случајева физичког напада и 33 случаја претњи или застрашивања новинара, док је у септембру Апелациони суд у Београду укинуо пресуду из 2019. којом су кривим проглашена четворица оптужених за убиство истакнутног новинара и уредника Славка Ћурувије 1999. године.
ХрW наводи и да је приликом извештавања о протесту поводом рестриктивних мера због пандемије ковида-19 у јулу, новинара агенције Бета Жикицу Стевановића претукло неколико полицајаца, при чему је задобио и ударце полицијским пендреком по глави, упркос чињеници да им је показао своју новинарску легитимацију и додаје да је у време писања извештаја, пребијање Стевановића било у фази истраге.
Полиција је пребила и ухапсила и новинара Игора Станојевића који је извештавао са истог протеста, наводи ХРW и додаје да је он оптужен за наводно бацање каменица на полицију и опирање хапшењу.
Осуде за ратне злочине само против званичника нижег ранга
Када је у питању одговорност за ратне злочине ХРW у извештају наводи да је између јануара и августа, Тужилаштво за ратне злочине покренуло две нове истраге и поднело две оптужнице против укупно четири лица; апелациони суд у Београду осудио је за ратне злочине једног званичника нижег ранга. Током истог периода, првостепени суд у Београду је три лица осудио за ратне злочине и закључно с августом, у фази истраге су била 34 случаја против 188 појединаца, а 14 случајева против 36 оптужених је било у току пред српским судовима.
Уз подсећање на судске случајеве ХРW наводи и да је прво суђење у Србији за ратне злочине почињене у Сребреници било нарушено континуираним одлагањима јер се оптужени, који се не налазе у притвору током поступка, нису појавили пред судом.
Осам бивших припадника полиције босанских Срба са боравиштем у Србији оптужено је за убиство више од 1.300 бошњачких цивила у јулу 1995. године. Након што је почело у децембру 2016. године, суђење је 18 пута одлагано због тврдњи оптуженог да је лошег здравља, наводи ХРW.
Додаје се такође да је након састанка с премијером Косова Авдулахом Хотијем у јулу, председник Србије Александар Вучић понудио сарадњу с владом Косова на утврђивању локације несталих из рата на Косову 1998–1999. године.
И даље мањкав систем азила
По питању миграната, избеглица и расељених ХРW у извештају наводи да је у периоду између јануара и августа, у Србији регистровано 2.084 тражилаца азила, што представља значајан пад у односу на 6.156 колико их је било у истом периоду 2019.
Указује се да је систем азила и даље мањкав, уз тешкоће које тражиоци азила имају приликом приступа процедурама, ниске стопе признавања у поређењу с просеком ЕУ, као и дуга одлагања у доношењу одлука.
У периоду од јануара до августа, у Србији је регистровано 56 поднетих захтева за азил; избеглички статус је одобрен у девет, а супсидијарна заштита у седам случајева. Током претходне деценије, Србија је одобрила избеглички статус у 78, а супсидијарну заштиту у 96 случајева. Средином октобра, шест од 16 прихватних и центара за тражиоце азила је било пренасељено, наводи се.
Закључно с крајем јула, српске власти су регистровале 37 деце без пратње, већином из Авганистана, у поређењу са 437, колико их је било у истом периоду 2019. године. Србија и даље нема формалне процедуре за утврђивање старости деце без пратње, због чега су старија деца изложена ризику да се према њима поступа као према одраслим особама, уместо да им се пружи посебна заштита.
Непромењен број избеглица из и интерно расељених
ХРW такође наводи да је начињен мали напредак када је реч о трајним решењима за избеглице и интерно расељена лица из ратова на Балкану који живе у Србији. Наиме, број регистрованих избеглица и интерно расељених лица из ових конфликата је у 2020. години готово непромењен у односу на претходну годину.
У одељку посвећеном ЛГБТ особама, ХРW констатује да су настављени напади, претње и кампање блаћења ЛГБТ особа и активиста и наводи да је од јануара до септембра, српска организација за заштиту ЛГБТ права „Да се зна!“ забележила 17 инцидената мржње против ЛГБТ особа, укључујући осам случајева физичког напада и девет случајева претњи.
Мањкавости у помогању жртвама насиља
По питању права жена, ХРW наводи да је у свом првом извештају о Србији, експертска група задужена за мониторинг имплементације Истанбулске конвенције о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици забележила континуиране мањкавости у пружању услуга и препреке у помагању жртвама насиља над женама и девојчицама, поготово у случају силовања и сексуалног напада.
Та група је позвала владу да предузме хитне кораке како би се развејали родни стереотипи и промовисала једнакост.
У извештају, ХРW помиње и права особа с инвалидитетом наводећи да је хиљаде одраслих особа и деце с инвалидитетом и даље у установама широм Србије, да влада није усвојила план деинституционализације који би омогућио да се особе с инвалидитетом преместе из установа у живот у заједници.
И даље непознат број особа с инвалидитетом
Наводи се и да Влада није објавила податке о броју особа с инвалидитетом у резиденцијалним установама које су преминуле од компликација услед инфекције коронавирусом као и да учење на даљину и онлајн настава, који су уведени након затварања школа у марту, нису били доступни великом броју деце с инвалидитетом.
У посебном одељку „Кључни међународни актери“ ХРW подсећа да су Србија и Косово у јулу 2020. под окриљем ЕУ наставили дијалог који је био у застоју од новембра 2018, али без преузимања конкретних обавеза које се тичу јачања заштите људских права.
Србија би требало да осигура независност својих институција за заштиту људских права
Наводи се такође да је комесарка Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић позвала српске власти да спроведу истрагу о полицијском насиљу над учесницима протеста који су истог месеца одржани у Београду због владиних рестрикција услед пандемије Цовид-19.
Након интервенције представника ОЕБС за слободу медија Харлема Десира у априлу, српска влада је хитно повукла одлуку из марта о ограничавању приступа медија информацијама у току пандемије ковид-19.
У извештају Европске комисије о напретку објављеном у октобру наводи се да би Србија требало да осигура независност својих институција за заштиту људских права. У извештају се бележи озбиљна забринутост поводом застрашивања, претњи и насиља против новинара и ЛГБТ заједнице, а власти се позивају да без одлагања спроведу истрагу и казне починиоце, наводи ХРW у новом годишњем извештају о људским правима.
