Полазећи од законских надлежности Заштитника грађана, међу којима је и старање о заштити и унапређењу људских и мањинских права, ми потписнице овог реаговања, изражавамо забринутост и неслагање са најављеним покретањем поступка оцене уставности одредаба Закона о родној равноправности у вези са употребом родно осетљивог језика.
Подсећамо да је заштитник грађана положио заклетву која гласи: Заклињем се да ћу своју дужност обављати одговорно, непристрасно и независно, у складу са Уставом и законом и да ћу савесно радити на заштити и унапређењу људских и мањинских права и слобода, као и да је институција Заштитника грађана, од свог оснивања, била један од лидера у промовисању употребе родно осетљивог језика.
Родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота, што су начела око којих је постигнута сагласност у друштву. Политика једнаких могућности подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим фазама планирања, припреме, доношења и спровођења одлука које утичу на положај жена. Питање је са колико жена и женских организација се институција Заштитника грађана консултовала пре најаве ове иницијативе, за коју знамо да је штетна за жене и да негативно утиче на већ лошији положај жена у друштву.
И на крају, ако институција Заштитника грађана брине само о једном делу становништва (које је у мањини) и заступа интересе појединих друштвених актера који из позиције моћи отворено иступају против равноправности жена, да ли на тај начин, такође, активно учествује у одржавању патријархалног система вредности који има негативне последице на друштво у целини. Сагласност око равноправности жена у друштву је постигнута и свака активност усмерена против ових начела је неприхватљива. Која је следећа област нашег живота и родне равноправности коју ћемо избрисати и укинути?
Позивамо институцију Заштитника грађана да заједно са нама ради на промоцији, заштити и остваривању права свих грађана и грађанки, без изузетка, као и да се заједно са нама бори за пуну и доследну примену одредаба Закона о родној равноправности, у складу са својим надлежностима.
Организације:
1. ФемПлатз
2. А 11 – Иницијатива за економска и социјална права
3. Академија женског лидерства
4. Алтернативни центар за девојке
5. Астра
6. Атина
7. БеФем
8. Београдски центар за људска права
9. Центар модерних вештина
10. Центар за достојанствен рад
11. Центар за подршку женама
12. Центар за права детета
13. Центар за самостални живот особа са инвалидитетом
14. ЦИЛ Србија
15. Црта
16. Фондација БФПЕ за одговорно друштво
17. Фондација Центар за демократију
18. Форум жена Пријепоље
19. Гендер Кноwледге Хуб
20. Грађанске иницијативе
21. ИАН – Интернатионал Аид Нетwорк
22. Импулс Тутин
23. Иницијатива за права особа са инвалидитетом МДРИ Србија
24. Институт за истраживање корупције Кареја
25. Ирида
26. Из круга Војводина
27. Креативно афирмативна организација Парнас
28. Независно удружење новинара Србије
29. Партнери Србија
30. ПИН – псyцхосоциал инноватион нетwорк
31. Траг фондација
32. Удружења жена Пешчаник
33. УГ Атина
34. УГ Грађанска акција Панчево
35. Ужички центар за права детета
36. YУКОМ
37. Жене за мир Лесковац
38. Женска платформа за развој Србије
39. Женска солидарност
40. Женски центар Ужице
41. Женски истраживачки центар за едукацију комуникацију
Појединке/ци:
42. Бојана Тадић
43. Исидора Торњански
44. Ивана Влациц
45. Љиљана Златковић
46. Маргарета Башарагин
47. Миљана Новаковић
48. Оливера Илкић, самостална активисткиња за права зена са инвалидитетом
49. Сања Николин
50. Синиша Торњански
51. Тамара Максић
52. Зорица Рашковић
53. Даница Тодоров
54. Љиљана Стевковић
НУНС
