Како би Мирослављево јеванђеље требало да изгледа? Са великим у злату угравираним словом Б на страници број два, које означава почетак другог поглавља Јеванђеља по Јовану. Али, како тврде Вељко Топаловић и Бошко Савковић, последњи снимак који је прошле године направила САНУ, открива да је приликом конзервације 1998. године најважнија српска књига погрешно укоричена.
„Једва смо нашли овај снимак који се налази на интенету и који готово нико није погледао и на основу тог снимка јасно је да се насупрот странице број један налази страница број 14. Неки стручњак из Народног музеја је књиговесцу доставио странице овим редом. Знамо да после 14. следи 15. али не знамо шта следи даље. То ћемо знати када Академија наука достави своје снимке“, рекао је приређивач факсимила Мирослављевог јеванђеља Вељко Топаловић.
А САНУ је већ најавила да ће комплетан снимак за дигитализацију Мирослављевог јеванђеља доставити само наручиоцу посла – Министарству културе. Топаловић тврди да постоје и друга оштећења.
„Насумичном провером приметили смо и да недостаје злато на појединим иницијалима. На нашем снимку на крилима те барске птице је злато, док на снимку Народне библиотеке тога нема“, каже Топаловић.
Аутор документарног филма о Мирослављевом јеванђељу, „У почетку беше реч“, Бошко Савковић, указује на одговорност некадашње министарке културе из времена Милошевићеве власти, Наду Поповић Перишић, као најодговорнију за лошу конзервацију 1998. за коју је држава платила 1,6 милиона немачких марака.
„Не постоји члан закона који се зове велеиздаја. Не постоји. Али, овако нешто урадити. Ово је велеиздаја свих националних интереса. Без обзира да ли смо леви, десни или шта већ, ово је за све нас најстарија књига и корен наше писмености и нашег језика. Ово је геноцид над писменошћу, над књигом и за овакве ствари не би требало да постоји рок застерелости кривичног дела“, рекао је аутор филма „У почетку беше реч“ Бошко Савковић.
Мирослављево јеванђеље настало је у 12. веку по наруџбини кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Књига на ћирилици са златним гравурама и врхунским уметничким илустрацијама 2005. је постала део светске баштине Унеско. Није разрешено ни питање 166. листа книге, коју је својевремено руски монах истргао и однео са Хиландара, а која се налази у музеју у Санкт Петербургу.
Потписан је споразум по коме ће Србија дати седам слика Николаја Рериха, које су без сумње власништво Србије, за ту страницу Мирослављевог јеванђеља, која је на сумњив начин дошла у посед Русије. Ипак, ни тај споразум из 2019. није још реализован.
Петар Гајић Н1
