У саопштењу Адвокатске наводи се да су предложене измене Кривичног законика, о којима се претходних дана расправља у Скупштини, у супротности са важећим Уставом Србије, Европском конвенцијом о људским правима и Конвенцијом против мучења и других сурових или понижавајућих казни, као и правила да је државна освета забрањена у свим околностима. Комора подсећа да је један од цивлизацијских принципа, да нема смањивања достигнутог нивоа људских права.
“Извршна власт најављеним изменама жели да покаже како не ваља законодавни оквир, иначе је све осталу у реду. Међутим, опште је познато да само извесност откривања починилаца и спровођење судских поступака одвраћа од извршења кривичних дела. Свака озбиљнија акција против организованог криминала била би самоубиство према извршној власти , јер би извршна власт постала предмет своје акције”, пише у саопштењу Комора које је потписао адвокат Владимир Гајић.
У њему се додаје да увођење доживотне робије служи “за замајавање јавности које се приказује као некакав ангажман против криминала”.
О изменама Кривичног законика тренутно расправљају посланици у Скупштини, а на седници Владе овај предлог закона усвојен је без јавне расправе.
Предложене измене односе се на увођење доживотне казне затвора у кривично – правни систем Србије за најтежа кривична дела – тешко убиство, силовање које за последицу има смрт, затим обљубу над дететом и немоћним лицем са смртном последицом, као и за кривично дело обљуба злоупотребом положаја са смртним исходом итд.
Уводи се и ново кривично дело напад на адвоката, регулише санкционисање припремања тешког убиства, а предвиђене су и нове мере за вишеструке повратнике.
Представници стручне јавности су с једне стране наводили да је важно јачање државе у борби против криминала, али и упозоравали да строже казне не морају нужно да утичу на смањење учесталости кривичних дела, позивајући се на резултате претходних реформи.
Више правних стручњака је у петицији захтевало од Министарства да из Нацрта закона повуче казну доживотног закона без могућности условног отпуста упозоравајући је та казна у супротности с дугогодишњом праксом најрелевантнијих европских институција, а да је мучење, нечовечно или понижавајуће поступање или кажњавање забрањено и Уставом Србије и међународним конвенцијама и документима које је Србија потписала.
Сличан став изнео је и Комитет правника за људска права Јуком у отвореном писму упућеном Министарству правде.
Струка је захтевала и јавну расправу о предложеним решењима, које није било јер су, како је навела министарка правде Нела Кубуровић, иницијативу упутили грађани и уз њу доставили више од 158.000 потписа.
