У Регистру функционера Агенције за борбу против корупције, закључно са 31. децембром 2017. године, регистровано је укупно 29.936 активних функционера, навела је та Агенција у одговору за Војводјански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ).
ВОИЦЕ је од Агенције тражио те податке поводом писања медија да је број јавних функционера у Србији порастао са 12.000 из 2011. године, на готово 34.000 на крају 2017. године.
Међутим, Агенција за борбу против корупције није ВОИЦЕ-у (www.воице.орг.рс) доставила податке по годинама, од 2011. до 2017, уз напомену да их је могуће пронаћи у годишњим извештајима о раду.
На основу саопштења Агенције у 2014. години види се да је последњег дана 2013. године у Србији било 25.587 функционера, док је на крају 2015. тај број порастао на нешто више од 28.000, пише ВОИЦЕ.
Саговорници ВОИЦЕ-а упозорили су да је појам јавног функционера у Србији дефинисан веома широко, да велики проблем представљају нејасни критеријуми за одређивање њиховог броја, као и њихов обухват, због чега их, реално има више него што показују подаци Агенције.
Бивши председник Одбора Агенције Зоран Стојиљковић, за ВОИЦЕ је истакао да постоји известан број носилаца функција које су по природи ствари значајне, иако истовремено нису носиоци извршних овлашћења, а да они из тог разлога измичу Агенцији за борбу против корупције.
„По томе, рецимо, обавезу да подноси извештај има декан факултета, а продекани немају. Или чланови борда немају, а има директор. Такозвани саветници немају обавезу да подносе извештаје, а често се ради о функцијама које су уносније и утицајније него формалне функције, рецимо, директора основне школе. То је питање обухвата“, казао је Стојиљковић.
