Након катастрофалних поплава које су недавно погодиле Босну и Херцеговину, Србија, Хрватска, Словенија и Црна Гора међу првима су упутиле помоћ. Реакције држава региона у случајевима природних катастрофа показују да је солидарност више правило него изузетак, а ипак односи међу њима уобичајено су врло често веома затегнути и проблематични.
У катастрофалним поплавама на подручју Босне и Херцеговине, које су узроковале појаву бујица и клизишта највише погодивши Јабланицу и Коњиц, погинуло је више од 20 људи. У отклањању последица и проналаску несталих у поплављеним подручјима прве у помоћ притекле су Србија, Хрватска, Словенија и Црна Гора.
И ранији случајеви природних катастрофа показују да је у оваквим случајевима солидарност међу државама региона више правило него изузетак.
Током лета земље региона помоћ су упутиле и Северној Македонији, како би се изборила са бројним пожарима који су погодили ову земљу.
Солидарност није изостала ни претходних година. Тако је Србија упутила помоћ од милион евра Хрватској, када је разорни земљотрес у Петрињи и околини 2020. године иза себе оставио сцене као у апокалиптичним филмовима. Србија је комшијама помогла и током пандемије коронавируса делећи са њима опрему и вакцине.
Хрватске ватрогасне јединице и јединице цивилне заштите учествовале су у мисији пружања хитне помоћи у поплавама погођеним подручјима Србије 2014.
И док с једне стране уједињеност региона у кризним ситуацијама не изостаје, са друге стране односи међу републикама бивше Југославије уобичајено су далеко од идиличних.
Зашто нисмо добри суседи кад нема невоље?
Председник Центра за регионализам Александар Попов за Н1 каже да је добро што у невољама прискачемо једни и другима у помоћ, али да се онда поставља питање зашто нисмо добри суседи и када нема невоље.
„Ако бих био циничан могао бих рећи да би константно требало да имамо неке невоље, тако да бисмо онда имали константно добро односе“, каже он и додаје да у једној мери међусобна помоћ држава има помало пропагандних елемента да се „покаже како смо добри суседи“.
Ипак, наглашава да за разлику од политичких односа, у главама људи корак по корак су у доброј мери превазилажени догађај из 90-их година, те да тако више нема толико анимозитета на нивоу друштава.
„Иако су политичари тровали атмосферу у региону, индекс регионалне сарадње показује да је на нивоу друштва и привреде та сарадња прилично добра, а да је најгора сарадња у области политике“, каже Попов.
Као примере наводи сарадњу у култури и субкултури, али и на нивоу привреде која по природи ствари тече.
„Међутим, сваки пут, народски речено, политичари „замуте воду“ кад год им треба да набилдују патриотизам и национализам да би окупили своје бирачко тело, то је манир свих политичара у региону, онда дође до варничења, до кварења односа, уједно се на тај начин скреће пажња са неких немилих ствари које се дешавају или корупцијске афере или, код нас, на пример, питање литијума, које се фабрикују малтене на недељном нивоу“, каже Попов
N1 / Nova.rs / Marko Todorović
И. В. Н1
