Родитељи веома често објављују фотографије своје деце на интернету. Тиме не само да крше њихова права, већ то са собом носи и бројне ризике. Француска намерава да буде прва земља која ће то уредити законом, пише Дојче веле (ДW).
Рођење детета, први осмех, први кораци… Родитељи су обично пресрећни због тих напредака њиховог потомства. Посебни тренуци често се фотографишу или снимају, а затим поносно показују рођацима и пријатељима.
То можда понекад и нервира неке од њих, али и то прође, чим се фото-албум поново врати на полицу за књиге. Међутим, с појавом друштвених мрежа и дечије фотографије све више се објављују на интернету. То може да има и нежељене последице, упозорава ДW.
Чак 1.300 фотографија пре 13. рођендана
„Често се ради о лајковима или емотиконима са срцем“, каже Софи Поле, која је у немачкој организацији за заштиту права детета „Киндерхилфсверк“ задужена за медијско образовање.
Понекад се чак на мреже постављају и слике с првог ултразвука, али и фотографије са плаже, дечијих рођендана или поласка у школу. „У принципу, не постоји ништа што није приказано“, каже Поле.
Деца се понекад пласирају и у рекламне сврхе – неки инфлуенсери их користе за рекламирање козметике или одеће за бебе. Притом треба подсетити: свако има право на заштиту сопствених слика. То важи посебно за децу.
Бивша службеница Енглеске за заштиту деце Ен Лонгфилд упозорила је још 2018. у једном извештају да на интернету кружи просечно око 1.300 слика сваког детета пре него што оно напуни 13 година.
Тај феномен има и своје име: „схарентинг“ – појам сачињен од енглеских речи „то схаре“ (поделити) и „парентинг“ (родитељство).
Последице објављивања фотографија
Интернет не заборавља. Та реченица која се често може чути у ствари и јесте проблем, на пример када сама деца нису задовољна својим фотографијама. „Оно што би родитељи описали као слатко или медено, деци је понекад веома непријатно“, објашњава Софи Поле.
„Ако тако нешто доспе у јавност, то може да постане повод за малтретирања, увреде или коментаре мржње. Чак и касније, приликом пријављивања за посао, одсек за људске ресурсе фирме може да прогугла оног ко се пријављује, па може да буде проблем ако се појаве неке непријатне слике.“
Како би скренула пажњу управо на све те проблеме, немачка блогерка Тојах Дибел 2019. покренула је кампању против објављивања фотографија деце под хештегом #деинкиндауцхницхт (ни твоје дете). Рецимо, родитељ не би никад објавио фотографију себе док врши нужду, али дечије се објављују.
"Du kannst da nicht mitreden, du hast ja keine Kinder" Dafür hab ich @WillyWonkaW #deinkindauchnicht pic.twitter.com/HsNxEXJHqA
— Toyah Diebel (@toyahgurl) March 26, 2019
Поред тога, на фотографијама се често види не само лице детета, вец́ и његово окружење: дечија соба, кућа, двориште. Додатни подаци, као што су име детета или датум његовог рођења, често се могу прочитати у описима фотографије. „Понекад ти подаци могу да се искористе и за доношење закључака о томе где дете живи“, упозорава Софи Поле.
Није проблем само заштита личних података: „Наравно, увек постоји ризик да такве информације и фотографије доспеју у погрешне руке, па да, на пример, почну да круже у круговима педофила“, каже Поле.
Још 2019. године је онлајн-портал „југендсцхутз.нет“ (заштита младих), који су заједнички покренуле немачка савезна и покрајинске владе, указао у свом извештају да „људи са сексуалним интересовањем за децу користе Инстаграм за умрежавање: фотографије деце се прикупљају и деле, а у коментарима и хештеговима има сексуалних конотација.“
Иако су родитељи релативно свесни да је јавно објављивање на Фејсбуку, ТикТоку или Инстаграму проблематично, они истовремено често сматрају да су апликације као што су Вотсап или Вајбер релативно приватне и зато тамо неспутано деле све.
„Најважније је то колико је велики осећај одговорности родитеља и шта они чине, на пример да ли подешавају опције о приватности. Односно, да ли слике заиста делимо јавно или само са својим пратиоцима“, каже Поле.
При том се чак ни у приватном ћаскању, не може бити сигуран да нека фотографија неће бити прослеђена без питања.
Француска: Законом забрањено дељење фотографија
Како би обуздала прекомерно ширење дечијих фотографија, Француска креће путем који је јединствен у свету: жели да родитељима забрани да деле слике своје деце на друштвеним мрежама без њихове дозволе.
Он предвиђа и да се могу предузети и правни кораци за решавање несугласица између родитеља, као што је забрана једном родитељу да поставља или дели слике детета без дозволе другог родитеља. У екстремним случајевима, родитељи могу чак и да изгубе право на фотографије своје деце.
Нацрт закона посебну пажњу посвећује „експлоатацији дечијих фотографија на онлајн-платформама“.
Приход од комерцијално коришћених дечијих фотографија мораће да се уплаћује на рачун који деца од 16 година могу сама да користе. Осим тога, у закон је уграђено и правно спроводљиво „право на заборав“, према којем деца, ако желе, могу касније да са интернета уклоне своје фотографије и видео-снимке.
Софи Поле позитивно оцењује француски нацрт закона зато што, сматра, оснажује лична права малолетника које прописује Конвенција УН о правима детета.
„Поента није у томе да се генерално забрани постављање дечијих слика на интернет, вец́ да се спречи њихово прекомерно коришћење и коришћење без поштовања на друштвеним мрежама“, каже Поле.
„Право на сопствену слику значи да свака особа може сама да одлучи који материјал може, а који не сме јавно да се објављује. Зато је са становишта права детета апсолутно важно да се сама деца укључе у доношење одлуке, као и да се ’не’ од детета прихвата, а не да се игнорише“, каже Поле.
У другим земљама још увек нема таквог законодавног пројекта као у Француској. Зато је, указује Софи Поле, образовање најважније средство за заштиту деце од нежељених последица дељења њихових слика на интернету – образовање у обдаништима, школама, на друштвеним мрежама, али посебно образовање самих родитеља.
Породице морају да „развијају заједничко разумевање које подразумева да се према сопственим фотографијама треба односити с поштовањем и одговорношћу“, каже Поле.
„Јер, најкасније од тренутка када добију свој паметни телефон, и сама деца ће се наћи на друштвеним мрежама. А она ће се тамо, наравно, понашати под јаким утицајем онога како се то ради у њиховој породици.“
