Србија је поново облепљена огласима за продају илегалног лека за потенцију „камагра“.
Медикамент се већ годинама шверцује из Индије, а за разлику од претходног периода, када су понуди биле таблете и гел, сада су ту и „шумеће таблете“, бомбоне, али и други облици „камагре“.
Лек се нуди „по бандерама“ и аутобуским станицама, а они који га купују ризикују животе, јер уместо доброг секса могу да прогутају мишомор, упозоравају стручњаци за „Блиц“.
А да наши мушкарци јесу заинтересовани да своју (им)потенцију лече код продавца, а не лекара, говори и податак да су већ неки исечци, на којима су бројеви телефона с огласа, већ били узети ујутру, када су репортери „Блица“ фотографисали својеврсну „огласну“ таблу на аутобуској станици и покушали да купе лек од Драгана, како се представио човек који нам се јавио, када смо позвали остављен број телефона.
Ево како је текао разговор
– Добар дан. Хтела сам за мужа да купим неки од тих ваших производа. Он никада не би отишао код доктора.
– Добри су сви. Реците шта вас занима?
– Ове шумеће таблете мислим да би му одгворале.
– Да, добре су. Има их седам у паковању. То кошта 850 динара.
– Како се користе?
– Сат пре сексуалног односа требало би ваш муж да попије половину.
– Он има 95 килограма и баш је висок. Да ли има везе с дозом та његова килажа? Има и висок притисак. Да неће да му шкоде?
– Ма, не. То је сигуран лек! Од „вијагре“ је 10 пута бољи. Не мора пола да попије – исправио је Драган дозу – може и четвртину.
– Добро. Како да купим тај лек? Да ли ви долазите на адресу или би требало да дођем код вас?
– Када купујете три паковања онда долазим на адресу. Пошто узимате једну кутију, можемо да се нађемо у граду – навео је он и распитао у ком смо делу града и где је најбоље да се нађемо.
– Хвала вам. Уколико будем одлучила да купим „камагру“ јавићу се. Пријатно.
– Пријатно.
И, то је то! Ни „по муке“ до лека за потенцију који, на основу података са сајта АЛИМС, није регистрован у Србији, што значи да није прошао анализе, нити се зна којим путевима из Индије стиже директно на „огласе по бандерама“.
Да ствар буде гора, према важећим законима у Србији, ниједан лек не може да се продаје ван апотека, ако је регистрован, а Драган је у том смислу занимљив случај јер у огласу нуди и код нас регистровани „циалис“.
Осим огласа залепљених по бандерама и станицама, „камагра“ се нуди и путем Фејсбука, али и интернет сајтова.
Проф. др Александар Вуксановић, уролог у Клиничком центру Србије (КЦС), апелује на мушкарце да никако не купују „камагру с бандера“ јер може да буде опасно.
Тај лек, потврђује проф. Вуксановић, није регистрован у Србији и не зна се шта садржи, али и одакле долази.
– Са друге стране, узроци еректилне дисфункције (импотенције) могу да буду различити. Како би се одредила права терапија требало би да се постави права дијагноза.
– Еректилна дисфункција је симптом, а њени узроци могу да буду различити. Праве теарпије су лекови, а некада и операција. Али то мора да процени лекар. Сваки мушкарац који има тај проблем требало да се јави урологу да би се утврдио узрок и почело лечење – упозорава он.
Истовремено, колико је проблем велики показује свестка сататисртика, према којој је сваки други мушкарац некада у свом животу имао еректилну дисфункцију.
Код нас такве статистике нема, али, уролози тврде, да се не разликује много од те у свету, због чега је продаја „камагре“ још опаснија.
Како су почетком ове године за „Блиц“ објаснили продавци „камагре“, када је њиховим огласима био облепљен читав Београд, тај лек купују сви – од грађевинских мајстора, полицајаца, преко адвоката и судија, па до лекара и компјутерских генија.
– Кажу да ми подстичемо људе на швалерацију, али то није истина. С друге стране, узевши у обзир тренутно стање с наталитетом, ово би можда могло и да „спасе ствар“ – објаснили су они.
У „продавницама“ преко огласа и на интернету, продаје се све – од лекова за потенцију, преко стероида, али и озбиљних медикамената – цитостаика, антиобиотика и других.
Драган Јовановић, заменик начелника за високотехнолишки криминал у МУП, апелује за „Блиц“ да се „камагра“, али и сви други лекови, никако не купују на овај начин јер се тако ризикује живот.
– Чиста је катастрофа куповати „камагру“, али и било који други лек и медицинско средство путем интернета и огласа. У Србији смо имали озбиљне случаје погоршања здравља после коришћења таквих лекова и средстава. Са друге стране, људи их купују, а да не знају шта је у њима. То се пакује ко зна где, не пролази никакве контроле надлежних и продаје се на црно – упозорава Јовановић и додаје да су припадници његовог одељења у МУП написали много пријава за тај вид илегалне продаје шверцованих лекова, али да огласи ничу као печурке.
– Подсећам грађане да су у таквим лековима пронађени и трагови мишомора, а продавце смо проналазили како у шупама пакују таблете из корита и канти у кутијице. Још једном апелујемо на људе да не купују лекове преко огласа јер стварно ризикују животе, а то не причам напамет. На тек завршеној конференцији за вискотехнолошки криминал посебно је скренута пажња на продају фалсификованих лекова путем интеренета и колико је то опасно по животе грађана – навео је он.
Недавно је за „Блиц“ и Павле Зелић, фармацеут из Агенције за лекове и медицинска средства, упозорио да у лековима купљеним путем интернета и преко огласа, могу да се нађу мишомор, антифриз, боја за путеве и друге такве супстанце.
– Постоје сусптанце за које нико при здравој памети не би помислио да ће се наћи у лековима. Пацијенти не знају да у организам могу да унесу отров за пацове, антифриз, боју за путеве, восак за подове… – рекао је Зелић за „Блиц“.
Такви лекови, додаје, у највећем броју праве се у илегалним фабрикама у Кини, Индији и Бразилу, а намењени су глобалном тржишту, али долазе и до Србије.
Смртоносне дозе
– Такође, неколико је категорија фалсификованих лекова – они који уопште немају такозвану активну сусптанцу, те изостаје њихово дејство, они који садрже већ поменуте токсичне супстанце – отров за пацове и друге, али и група лекова која садржи одређну активну сусптанцу, али нису произведени по принципима добре призвођачке праксе. Знамо да неки лек мора да садржи, на пример, 10 милиграма неке супстанце и да тако буде у свакој таблети. Код фалсификатора та сусптанца може да се нађе у смртоносној дози – објаснио је он.
Радмила Бриза Блиц
