„Ако нам је за освешћивање био потребан глас Баке Прасета…“: Вучић тражи промене у образовању, а новине се спремају
После изјаве да жели да нам образовање буде као финско и захтева ресорном министру да се крене са „хитним променама“, председник Србије Александар Вучић поново је критиковао домаћи просветни систем, рекавши да „морамо да уложимо много новца да направимо промене у образовању“.
То што, како тврди, деца знају ко је Бака Прасе, али не и кад су били Косовска битка, Први и Други српски устанак и кад је бомбардован Београд, председника је забринуло, па се у једном од последњих гостовања у режимским медијима запитао „шта смо ми то урадили нашој деци“.
Не би се имало шта замерити Вучићевим речима да се треба позабавити квалитетом наставе, променама планова и програма и начином рада како би ђаци били мотивисани да уче, да овакве изјаве не долазе само у његовим јавним наступима и то усред нове „реформе“ о чему ни просветни радници, а ни шира јавност не знају много.
Да је 2. децембра прошле године објављен нови план и програм наставе и учења за први разред гимназије и да његова примена почиње од наредне школске, 2026/2027. године, нису знали чак ни неки директори школа док су у поједним гимназијама наставници већ добили задатак да током предстојећег фебруарског распуста промене школски програм за први разред и годишње планове рада.
– Када је реч о новом програму за први разед гимназије, упознати смо са променом. Ово је била једна од тема педагошког колегијума, па с тим у вези очекује нас рад на измени школског програма за први разред. Имајући у виду да је недавно усвојен нови Закон о уџбеницима који предвиђа увођење националних уџбеника, било је очекивано да ће се ићи и у правцу измене стандарда наставе, нарочито за предмет историја где се очекују можда и највеће промене. Претпостављам да ће се са изменама ићи постепено како се нови уџбеници буду уводили у наставу – каже за Данас Александар Марков, професор историје и председник удружења Еду форум.
То што нови гимназијски програм за први разред треба да стартује од наредне школске године ипак не значи да ће стићи и нове школске књиге јер Закон о уџбеницима предвиђа да коришћење уџбеника од националног значаја у основној и средњој школи за ученике првог и петог разреда почне тек од школске 2027/2028. године.
Надлежни уверавају да усвојени програми нису сметња за израду националних уџбеника за историју и географију које ће, подсетимо, писати држава.
До сада је била пракса да се промене уводе исте школске године у први и пети разред основне и први разред средње школе, а да се затим сукцесивно прикључују други и шести основне и други разред средње, потом трећи, седми и трећи средње…
Сада се, међутим, најављује да ће нови програми за први и пети разред осмолетке почети да важе од школске 2027/28. године, када треба да буду спремни и нови уџбеници.
Издавачи пак у незваничном разговору за Данас кажу да се са свиме касни и да очекују објављивање нових програма за први и пети разред основне школе како би могли да крену са израдом нових уџбеника да би били спремни за школску 2027/28. годину.
У Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) наводе да су правилници са измењеним стандардима образовних постигнућа за крај првог циклуса основног образовања, за крај основног, као и за крај средњег образовања објављени крајем децембра 2024. године, и да је ревизија стандарда и планова и програма наставе и учења предвиђена Стратегијом развоја образовања и одговарајућим акционим планом.
– Завод је припремио предлоге програма за први, пети, шести и седми разред основне школе и прва три разреда гимназије, а завршава се припрема предлога за други разред основне школе. Нови програми су припремљени због усклађивања са новим стандардима постигнућа ученика. До сада је објављен само програм за први гимназије, остали су или у поступку давања мишљења Националног просветног савета или у процесу објављивања – кажу за Данас у ЗУОВ-у.
Како се у све ово уклапа идеја о скраћењу трајања школског часа на 30 минута?
– За сада информације о томе имамо само из медија – одговорили су из ЗУОВ-а.
Александар Марков каже да се о неопходности реформи у образовању, нарочито када је реч о наставним методама и квалитету знања, говори дуго.
– Чињеница да су наши ученици годинама испод ОЕЦД просека није нова, али су министри просвете често налазили различита оправдања за такве резултате. С друге стране, стручњаци на ове проблеме указују већ више од деценије, али осим козметичких промена, које су неретко водиле и ка регресији система, попут реформе гимназија, увођења националних уџбеника и сличних промена, суштинских реформи није било. Зато ме не чуди да вероватно један број ученика данас боље зна колики профит остварују инфлуенсери на кладионицама него историју, како је то запазио председник. Ипак, као што је то случај и у другим областима ни овде не треба генерализовати, напросто ову изјаву треба узети са резервом будући да није заснована на јасним индикаторима већ на субјективном запажању председника на основу разговора са једним или неколико ученика – коментарише Марков.
Он додаје да одговорност за стање у друштву сносимо сви, али да је одговорност власти увек већа, јер је она у позицији да покрене промене.
– За то су потребни јасна идеја и политичка воља, а идеално време за реформе је почетак мандата, када је политички капитал највећи, јер свака озбиљна реформа носи и политички ризик – истиче Марков.
Вучићеве најаве о великим улагањима у образовање након што је 14 година на власти нашем саговорнику не делују убедљиво већ пре популистички.
– Нарочито ако знамо да бројни извештаји, тестирања и мишљења стручњака годинама нису били довољан сигнал за промене. Ако нам је за освешћивање о неопходности реформи, уместо гласа струке, био потребан глас Баке Прасета, јасно је да проблем није само у образовању, већ и у друштвеним приоритетима. А да се питам, када је реч о стварним променама, оне би морале да почну од развоја критичког мишљења ученика. Па би уместо пуког памћења датума и година, било боље инсистирати на разумевању узрока и последица. Јер само разумевањем узрочно-последичних веза можемо нешто научити из историје, све остало своди се на механичко памћење и понављање мантри које нам се непрекидно сервирају, а које као друштво, чини се, спремно прихватамо – наводи Марков.
У расправу о неоходности промена у образовању на последњој тематској седници Владе Србије укључио се и премијер Ђуро Мацут, који је оценио да средњошколско образовање није адекватно и да „заслужује промену структуре образовања“ и да имамо адекватне школске програме за ученике који треба да упишу факултете.
Иза тога ће ићи анализа како да променимо законске оквире, што је, како је рекао, логичан след, уместо да шаљемо нашу децу у иностранство.
– Привилегију да децу шаљу у иностранство данас имају богати, јер осим за мали број ученика који успе да се избори за стипендије, школовање у иностранству подразумева велика финансијска одрицања. Сама изјава, која је састављена од флоскула, осим потврде онога што је већ наговештено у ранијим изјавама председника, не значи ниста. Заправо, више показује непознавање материје основног и средњошколског образовања него стварну спремност да као председник Владе предузме значајније кораке у погледу промена. Када кажете да средњошколско образовање није адекватно и да заслужује промену, ништа нисте рекли јер на тај начин не одређујете приоритете у погледу промена, не види се у ком правцу би оне ишле краткорочно, а у ком дугорочно гледано, да ли је фокус на стручним школама или гимназијама, како се планира проходност на факултете већ само констатујете да нешто не ваља, а тога смо сви свесни већ дуго времена. А да не говоримо о томе да од националних уџбеника, скраћивања часова на 30 минута, измена програма и сличних „реформи“ више нико не говори о, на пример, државној матури која је, како нам је најављивано, требала да промени парадигму средњошколског образовања у Србији – запажа Марков.
Foto: Beta/Dragan Gojić
В.Андрић Данас
Аутор:
