Заказивање специјалистичких прегледа пацијентима у Србији задаје највише главобоље. Иако се, бар у теорији, заказује свакодневно, па оболели више не морају да јурцају у домове здравља од 1. до 5. у месецу, термина углавном – нема. Из тог разлога Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) дужан је да пацијенту рефундира трошкове за одређене услуге, уколико их обави приватно.
Чекање на преглед код специјалисте дуже од месец дана, неретко и до пола године, на клиникама је уобичајена појава. Међутим, пацијенти, чак ни у домовима здравља, у којима раде специјалисти, не могу лако до термина, па се дешава да чекају дуже од неколико недеља.
„Моја мајка има 80 година и два месеца сам покушавала да јој закажем преглед код интернисте и на крају сам морала да повучем неке везе. Имамо одличну интернисткињу у дому здравља и не желимо да идемо приватно, да папрено плаћамо неког непоузданог, али до прегледа је регуларним путем немогуће доћи“, каже за Нова.рс Бојана Малоцковић, са којом смо разговарали у Дому здравља Вождовац.
Код приватника закажу „за одмах“
Грађани масовно чекају на дијагностику, скенер, снимање магнетном резонанцом, али и на бројне прегледе од којих зависи даља терапија.
У страху од погоршања болести, али и због симптома који су често веома болни, грађани не могу месецима да чекају термине у државним установама, па одлазе у приватне клинике на прегледе где буду примљени одмах, али по „одређеној цени“.
Оно што многи, међутим, не знају, је да део дијагностичких прегледа, на које пацијенти у државној установи морају да чекају дуже од 30 дана, имају право да ураде приватно, а да им РФЗО рефундира трошкове.
Наиме, Правилник РФЗО подразумева повраћај новца, али само за одређену дијагностику и ако испуните тражене критеријуме: да је здравствено стање било хитно (да је живот био у опасности) или да сте трудни.
„Када пацијенти донесу потврду лекара да не могу да остваре здравствену услугу у државној установи у року од 30 дана и да су је остварили у приватној, њихова комплетна папирологија иде пред Комисију. Тамо се утврђује да ли је здравствена услуга коју су добили приватно била ‘хитна’, да ли им је живот био у опасности или су ‘могли још да чекају’. Дешава се да уколико није било хитно, рефундација буде одбијена. Осим критеријума ‘хитна медицинска помоћ’ , можда би требало увести и ‘неопходна помоћ’ за здравље. Једини пацијенти којима се увек одобравају рефундације су – труднице“, каже за Нова.рс радница у РФЗО, која је замолила да остане анонимна.
Утврђене листе чекања
Поменути Правилник међутим налаже да „здравствене услуге које здравствена установа не може да пружи у року од 30 дана, осигураници могу да обаве у другој установи, а да трошкове рефундирају у филијали здравственог осигурања”. То заправо значи да грађани могу да траже рефундацију за све здравствене услуге за које није прописано “утврђивање листе чекања”.
“То су дијагностички прегледи, лабораторијске анализе, рентген, ултразвучни и други прегледи, медицинска рехабилитација и специјалистичко-консултативни прегледи, уколико нису пружени у року од 30 дана од дана јављања здравственој установи, а чије трошкове је осигурано лице платило приватној пракси”, објашњавају за Нова.рс у РФЗО.
Како до рефундације трошкова у РФЗО?
По Правилнику Фонда, да би осигураник остварио право на рефундацију, неопходно је да му здравствена установа, која није у могућности да у року од 30 дана пружи потребну здравствену услугу, изда потврду о немогућности пружања те услуге. Осигураници имају могућност да о свом трошку ту услугу потом добију у приватној пракси, а да новац рефундирају од здравственог осигурања.
Грађани који обаве преглед код приватника, захтев за рефундацију подносе у матичној филијали РФЗО, на “пдф обрасцу РЕФ1”. Уз захтев прилажу потврду о немогућности пружања услуге “образац ПЗ”, комплетну медицинску и рачунску документацију (оригинални фискални рачун и рачун на име и презиме).
Рок за доношење решења је 30, односно 60 дана од дана поднетог захтева.
И ту није крај, јер ови захтеви иду на процену комисије у филијалу, која доноси крајњу одлуку.
“Уколико филијала утврди да је захтев за рефундацију основан, новац ће осигураном лицу бити враћен. Осигурано лице РФЗО нема право на рефундацију трошкова за услуге које нису хитне. Хитна медицинска помоћ је непосредна-тренутна помоћ која се пружа да би се избегла животна опасност, као и помоћ која се пружи у року од 12 сати од момента пријема осигураног лица у здравствену установу, односно приватну праксу да би се избегло оштећење здравља или смрт”, кажу у Фонду.
Незнатан број грађана, пре свега из незнања, успе да рефундира трошкове услуга код лекара у приватној пракси, а према подацима РФЗО, током 2022. године рефундирано је тек нешто више од 410.000 динара.
Проблем је што је људима често скупља шетња од лекара до лекара и прикупљање папирологије, него плаћање приватној клиници.
„Установама које дају папир пацијенту да немају термин за одређени преглед, након чега они исти обаве приватно, новац који држава рефундира, скида са буџета болнице, па се директорима не исплати да често издају поменуте потврде“, објашњава наша саговорница из Фонда.
Изузетак у Правилнику Фонда су, нажалост, оне медицинске услуге на које најдуже чекамо, снимања и прегледи, за које рефундације – нема. То су све здравствене услуге за које је прописано “утврђивање листа чекања”, а у њих спадају магнетна резонанца, скенер дијагностика, коронарографија срца, реваскуларизација миокарда бајпас хирургијом, уградња ендопротеза кука, на коју пацијенти неретко годинама чекају. Рефундација не важи ни за редовне контролне прегледе, као ни за неопходне дијагностичке и лабораторијске анализе потребне за тај преглед.
Foto:Nova.rs
Ана Марковић Нова
