Стручњаци упозоравају да је стање алармантно и да је последњи тренутак да почнемо да вакцинишемо децу
Ако се проценат вакцинисане деце до јесени не повећа, велика је вероватноћа да ће Србију задесити епидемија малих богиња као у Румунији.
Ово упозорење, које звучи драматично, с обзиром на то да је у Румунији ове године од епидемије малих богиња умрло чак 23 деце, у разговору за „Блиц“ износи наш познати епидемиолог др Предраг Кон.
– Када почну епидемије, тада нам не вреди да спроводимо имунизацију. Сада имамо значајно умањену вакцинисаност него раније. Када је у питању ММР вакцина, она је највише пала у највећим градовима, а Београд је са 65 одсто обухвата једне генерације пао на неки свој минимум. Откада се примењује вакцина, никада није било тако. Опасност од епидемије се повећава са смањењем имунизације па, ако оставимо ствари оваквим какве јесу, постоји велики ризик да богиње које су се појавиле у Румунији дођу и код нас на јесен – тврди епидемиолог Градског завода за јавно здравље.
Према речима нашег саговорника, у земљама у којима се престало са вакцинацијом заразне болести су се вратиле.
– У Русији, након распада СССР, услед невакцинисања за четири године 150.000 људи оболело је од дифтерије, док је 4.000 умрло. Сада имамо ситуацију да је у Румунији, где је број вакцинисаних јако низак, према пресеку из априла оболело 4.880 људи, а чак 23 деце умрло. Наруку нам иде лепо време јер се мање шире респираторне инфекције па имамо пола године да се вакцинишемо, тачније до јесени. Када се буду појавиле инфекције, најопасније је да богиње уђу у вртиће јер, ако се деца не вакцинишу, ризик се повећава 10 пута.
Прошле године само у Београду 800 људи је одбило да вакцинише децу, нерационално се плашећи аутизма.
– Аутизам је генетски предодређена ствар, мада не можемо да кажемо шта га изазива, можемо да тврдимо да га ММР не изазива. То је вакцина против малих богиња, заушки и рубеола и код нас се примењује од 1994, имамо 22 вакцинисане генерације. Последњих неколико година у Србији се ствара амбијент против вакцинисања, настао на страху који није рационалан, који су преко медија пласирали нестручни људи. Ја кажем као епидемиолог да морамо да имамо 95 одсто вакцинисаности, да не би било епидемије. Нежељени ефекти вакциње се прате, током 20 година колико радим овде није било ниједног смртног исхода, забележен је само један нежељен, са трајним последицама. Већа је вероватноћа да ће вам се догодити нешто када изађете на улицу.
Бебама прети и велики кашаљ
Појава великог кашља и данас постоји, али не у облику епидемије, међутим уколико бисмо престали са вакцинацијом против ове болести могло би да дође до смртних исхода код беба.
– Велики кашаљ није озбиљна болест код старије деце, а заштита од вакцине траје од пет до 10 година. Опасно је што сасвим мала деца добијају форме кашља где се зацењују и могу да умру – упозорава Предраг Кон.
