Почетна » „Ако се не исплате субвенције до краја жетве, излазимо тракторима на улице“: Пољопривредници Баната најављују протест уколико џава не испоштује договор

„Ако се не исплате субвенције до краја жетве, излазимо тракторима на улице“: Пољопривредници Баната најављују протест уколико џава не испоштује договор

од Други Пишу
0 коментар

Пољопривредници Баната ће, ако држава не исплати договорене субвенције и не уреди берзу до краја жетве, изаћи тракторима на улице да се боре за голу егзистенцију, рекао је председник Савеза удружења пољопривредника Баната Драган Клеут.

Он је за Бету рекао да неће подсећати министра пољопривреде Александра Мартиновића на захтев за разговор који је упућен средином маја, када је у одговору замолио пољопривреднике да се стрпе до краја тог месеца због презаузетости, али до данас позив није стигао.

„Хтели смо да упознамо Мартиновића и чујемо када ће бити реализован договор о ребалансу буџета и исплати 17.000 динара за сертификовано семе по хектару, уређена робна берза и низ других захтева, али више нећемо тражити тај разговор, већ ћемо, ако се до завршетка жетве не испуни договор, изаћи тракторима на улице да се боримо за опстанак“, рекао је Клеут.

Такав однос министра према пољопривреди доказ је, према речима Клеута, „да не треба да буде члан Владе Србије, а и да та влада није влада народа, већ бизнисмена“.

Преговори су, како је рекао, вођени на највишем месту власти, у Влади Србије са тадашњом министарком пољопривреде Јеленом Танасковић, министром финансија Синишом Малим и премијерком Аном Брнабић, па „то потврђује какав је и однос Владе Србије према пољопривредним произвођачима“.

„Ако се настави иста политика, Србија ће остати без домаћих пољопривредника, јер ће земљу покуповати тајкуни као у Румунији. Због зулума монополиста, увозника и извозника, Србија ће имати проблема, јер неће бити оних који производе домаћу храну. Овакво стање није било ни за време Турака“, рекао је Клеут.

Навео је да је цена пшенице у Србији десет динара јефтинија него на берзи у Будимпешти, „јер пет тајкуна, монополиста диктира цену“.

Ни договор да се уреди берза се, како је рекао, не реализује јер комисија која је почела да ради на њеном уређењу, према прошлогодишњем договору, више се не састаје.

Додао је да пољопривреду у Србији уништава политика власти и да пољопривредници више не могу да раде са губицима.

„Пре 12 -13 година пшеница је коштала од 24-26 динара по килограму, данас је око 22 динара, а регресирано гориво је било за пољопривреднике мање од 60 динара по литру, а сада је 179 динара. Минерално ђубриво је пре 12-13 година коштало 35-40 динара за килограм, данас је 115 динара“, рекао је Клеут.

Додао је да је и Брнабић на прошлогодишњим преговорима признала да постоје монополисти и у увозу минералног ђубрива, које у Русији кошта 150 евра по тони, а у Србији се продаје по 1.000 евра за тону, јер два увозника монополиста – диктирају цену.

Навео је да је стрмоглави пад прихода пољопривреде почео када је пре две године Влада Србије забранила извоз пшенице, у тренутку када је коштала више од 40 динара по килограму.

Клеут је рекао да „власт већ неколико година тупом кашиком ‘коље’ пољоприреднике“ и да већ неколико година не могу да покрију губитке у производњи.

„Нове машине, које је на друштвеним мрежама, показао председник скупштинског Одбора за пољопивреду Маријан Ристичевић и које помиње председник Србије Александар Вучић, добили су њихови гласачи, а нико од нас, а и не треба нам на такав начин“, рекао је Клеут.

У децембру прошле године, неколико дана пред парламентарне изборе Брнабић, која се тада прогласила главним преговарачом са пољопривредницима и министарка пољопривреде Јелена Танасковић склопили су споразум да се као услов за почетак преговора, прекину протести блокада улица пољопривредном механизацијом.

Договорено је тада да се исплати 18.000 динара субвенција по хектару и 17.000 за сертификовано семе, уреди берза, измене прописи како би закупљене парцеле могле да се унесу у систем е-аграра, умањи акциза на гориво за 50 динара по литру, укине такса за одводњавање.

Од договореног је мало тога поштовано: исплаћује се 18.000 динара по хектару, Комисија је зауставила рад на уређењу берзе, а 17.000 динара за семе више нико не помиње јер нису урачунати у оригинални буџет, већ је требало да се обезбеди накнадно, ребалансом буџета. Ни унос парцела у е-аграр не иде лако, а повраћај акцизе касни у односу на договорени рок од 14 дана, закључују пољопривредници.

Protest poljoprivrednika Foto:Tanjug/Vaclav Salek/CTK via AP

Бета/Нова

Можда ти се свиди

Оставите коментар