– Уколико ћерка има сексуалне потребе, а не може да нађе партнера да би их испунила, може да уђе у сексуалну игру. Ако сте гладни или жедни, ви ћете јести или пити, ако вам је неко близак и драг нормално је да задовоље своје потребе, каже Бојовић.
Иако је у многим земљама инцест кажњиво дело, Србија овде одступа. Поред моралних осуда, многи „преступници“ се суочавају с казном затвора, али у нашој земљи нема санкција за тако нешто, уколико су обе особе пунолетне.
Према члану 197 кривичног законика Републике Србије, инцест као кривично дело постоји само уколико је дошло до полног односа између пунолетног и малолетног сродника, или ако је у питању силовање, што потпада под потпуно други члан кривичног законика.
У закону јасно пише: пунолетно лице које изврши обљубу или са њом изједначен чин са малолетним сродником по крви у правој линији, или са малолетним братом или сестром, казниће се затвором од шест месеци до пет година затвора.
Ипак, уколико су сродници пунолетни, имају сексуалне односе добровољно, казна не постоји.
Сексолог, Саво Бојовић каже да инцест не треба да се кажњава уколико су у питању две пунолетне особе.
– Уколико се ради о психички незрелој особи која није пунолетна и одраслој особи, то треба да буде кажњиво закон. Ипак уколико две пунолетне особе које су у сродству свесно ступе у сексуални контакт, онда је то у реду.
Бојовић додаје да се опасности крију у нежељеној трудноћи и полним болестима које се преносе сексуалним путем, али да то важи и за особе које нису у сродству.
– Опасно је само уколико дође до компликација у трудноћи или се заради болест. Такође, све што компликује ствари било у породици или друштву не ваља, али ако нема посебних компликација, нема проблема.
Он такође каже да је у реду да се помогне особи која има потребе, а не може да их испуни.
– Уколико ћерка има сексуалне потребе, а не може да нађе партнера да би их испунила, може да уђе у сексуалну игру. Ако сте гладни или жедни, ви ћете јести или пити, ако вам је неко близак и драг нормално је да задовоље своје потребе, каже Бојовић.
Став цркве је одувек био поприлично јасан, када је у питању инцест. Верници који поштују црквене каноне се строго противе оваквој врсти контакта. Александар Ђаковац, свештеник и професор на Богословском факултету каже за Еспресо како су ставови цркве врло јасни, али да се он лично, противи затворским казнама.
– Иако осуђујем такав вид контакта, не сматрам да учеснике инцеста треба стрпати у затвор. Сматрам да друштво треба да се заштити од њих на начин да им не дозвољва да усвајају децу или на пример, да не смеју да раде у школама.
Александар додаје да се ситуација разликује од случаја до случаја и да је веома битно да се установи да ли је у питању силовање, психичко малтетирање јер се тада затвор подразумева. Он је такође упозорио да се из такве врсте односа често рађају деца са деформитетима, који се суочавају са разним врстама проблема.
Јелена Јовановић Еспресо