Доносимо вам приче о активним грађанима који су решили да део свог времена посвете да направе неку промену набоље у својој улици, месту, граду. Сазнајемо од њих како они доживљавају активизам и шта их мотивише да раде за колективно добро. Следећа таква прича долази нам из Београда од Марка Панајотовића из „Рефлектор театар“.
Потребу за местом у којем је могуће указати на проблеме у заједници Марко Панајотовић пронашао је у театру. И то не било каквом, већ Рефлектор театру који осветљава проблеме савременог друштва. Покренуо је Пројекат СЛОБОДА кроз који је, са тридесеторо младих људи, радио на представи “Ћао свима” која се тиче ограничења са којима се данас срећемо. Оно што, између осталог, овај комад издваја од других јесте и то што је његов копродуцент – публика. Да покрене овакву иницијативу подстакла га је властита потреба, како за личним, тако и за развојем заједнице.
-Због чега је активизам важан?
У заједници се предано верује да су млади људи пасивни. То мишљење је проистекло из формалног образовања свих нас, које је, такво какво је, настало због ограничених наратива које се олако прихватају као чињенице и које је после дугог утабаног пута протканог економским кризама, довело до колективног некритичког понашања. Пре него што сам почео да се бавим активизмом одувек сам желео да постоји неко место где сам могао да истакнем проблеме у локалној заједници, да постоје неки људи који се не плаше да искажу своје мишљење и боре се за себе и своје суграђане. То сам нашао у Рефлектор театру, где смо кроз позориште исказивали проблеме које смо сматрали важним за заједницу у којој смо живели, која се годинама и те како мењала. Један од постулата Рефлектор театра јесте да човек, чиме год да се бави, мора да нађе времена за бављење друштвом, односно локалном заједницом. На тај начин се директно утиче на лични развој, као и на развој колектива, притом се стичу нова знања, вештине, пријатељи и што је много важно – забавно је! Дакле, ако правимо генерализације, млади људи нису пасивни, само су научени да буду пасивни.
-Која је била иницијална каписла да покренете иницијативу “Пројекат Слобода“?
Пројекат СЛОБОДА је истраживачко-едукативно-уметнички пројекат замишљен као платформа која ће окупити преко 30 младих уметника и омогућити истраживање нових уметничких форми, нових технологија и новог активизма у заједници на тему слободе, а у контексту културне разноликости и уметности. Период у коме се свет налази, пандемија Цовид-19 вируса и околности у које нас је ставила, натерале су нас да активно истражујемо и преиспитујемо нове формате ангажоване уметности. Пројекат СЛОБОДА настао је као директан одговор заједнице на потребу да реагује на ускраћивње слобода изазваних културном разноликошћу.
-Да ли сте некада (и када) пожелели да одустанете?
Заправо, не. Колико год било тешко имати шестомесечни процес истраживања и пробе за представу, навикли смо на потешкоће и никад нисмо одустали, упркос бројним проблемима са којима смо се сусретали. Био је укључен велики број младих људи, па је тај целокупни ангажман био олакшан. Свакако је било мало људи у кровној организацији и не може се рећи да је све било идеално, али пошто смо се бавили активистичким радом који је подупрт културом и прављењем једне друштвено актуелне представе, исход је морао да буде успешан. Рефлектор театар никад није био подржаван од стране државних институција, па смо се окренули другим видовима подршке. Свакако се не предајемо и не одустајемо од институција. Штавише, ми смо ти који ћемо довести културу на врх листе приоритета.
-Који су Вам били највећи изазови током активистичке борбе?
Недостатак средстава, недостатак подршке друштвених институција, сужење медијског простора, недовољна права и простор слободе, неки од разлога због којих и јесмо покренули пројекат. Пандемија корона вируса додатно је утицала на погоршавање ситуације и ограничења слобода, али ти проблеми су нас мотивисали да нам изолација у којој смо се нашли, у ствари буде предност, па смо пронашли нов (онлине) простор у којем смо се бавили уметношћу и проширили своје видике. Настао је пројекат који комбинује виртуелни и стварни свет, дигиталне технологије и аналогне алате, јавни и приватни просор.
-Најзначајнији тренутак, односно тренутак у ком сте помислили да је вредело труда?
Желим да се неки ставови у друштву промене, да могу мирно да кажем – успели смо. До тада ћу вредно радити на локалној заједници и за локалну заједницу. Док се не деси тај тренутак, нећу бити задовољан, али тај тренутак ће се десити, само је питање тренутка.
-По(р)ука будућим активистима…
Као и свуда, ни и у невладином сектору није све сјајно и млади људи морају да пазе са ким сарађују и са ким улажу своје време и у коју врсту борбе. Имам да им поручим да буду критички настројени и опрезни, да пазе, пре свега, на своје ментално здравље, па могу онда да се баве и активизмом.
-Подршка кроз промени.рс нам је значајна због…
Променила нам је начин размишљања и инспирисала нас је за нове видове рада и функционисања. Подршка грађана и грађанки је кључна у функционисању у наредним годинама. Грађани и грађанке су ко-продуценти/киње и сад имамо много већу одговорност у раду и према друштву које и сами покушавамо да променимо на боље.
Аутор фотографија МРЦН.
