Доносимо вам приче о активним грађанима који су решили да део свог времена посвете да направе неку промену набоље у својој улици, месту, граду. Сазнајемо од њих како они доживљавају активизам и шта их мотивише да раде за колективно добро. Следећа таква прича долази нам из Београда, од Нине Бобичић из Побуњених читатељки.
У ужи избор за Нинову награду 2021. године није ушла ниједна ауторка. То је подстакло Побуњене читатељке које се и иначе боре против стереотипа у књижевности да установе признање Штефица Цвек чији циљ није уобичајено надметање за најбољу књигу већ напротив – афирмација некомпетитивне, вишегласне, регионалне, феминистичке, квир и антифашистичке књижевности. О мотивима, изазовима, значају борбе и активизму из перспективе Побуњених читатељки за платформу ПРОМЕНИ говори Нађа Бобичић.
– Због чега је активизам важан?
Због тога што нам отвара простор да заједно делујемо у правцу промене, која нам је у тренутним глобалним околности доминације неолибералног капитализма и еколошке катастрофе, многобројних ратова и системског насиља, више него неопходна.
– Која је била иницијална каписла да покренете ову иницијативу?
Годинама пратимо и критикујемо родно несензитивисану књижевну и културну сцену. Тако смо редовно писале серију текстова као коментар на додељивање награде НИН – НИН по мајци, НИН по тетки (за избор књига издатих 2018), НИН 2019: Југославија без Југословенки. Како бисмо направиле један преломни корак, писале смо о романима које потписују жене, јер у ужем избору за награду НИН није било укључено дело ниједне књижевнице. Такве праксе сматрамо врло проблематичним, па смо одлучиле да критику књижевности главног тока, употпунимо неким новим и другачијим праксама. Зато смо саставиле текст са нашом алтернативним искључиво женским избором Побуњени НИН-ин избор: шест ауторки за неформалну селекцију. Као логичан корак настало је признање Штефица Цвек, које је све што класичне књижевне награде нису – некомпетитивно, вишегласно, регионално, феминистичко, квир, антифашистичко. Јединственост награде Штефица Цвек међу регионалним књижевним наградама јесте у процесу избора, који садржи две главне фазе. У првој фази смо позвале што већи број културних радница и радника у књижевном пољу (књижевнице/и, уреднице/и, критичарке/и, новинарке/и) да предложе наслове побуњене прозне књижевности објављене током 2021. Њих 54 предложили су укупно 76 књига, од којих је у конкуренцију према жанру, години и језику првог издања ушло 48 (16 књига аутора и 29 књига ауторки те 3 колективна дела). Поред препорука за књиге, замолили смо их и да проследе контакте других колегиница и колега који би могли дати своје препоруке, што је допринело сталном увећавању заједнице.
У другој фази, жири Побуњених читатељки, пролазио је кроз препоручене наслове и направио селекцију за овогодишњу награду Штефица Цвек. У првој години Штефицу Цвек добило је девет књига.
– Да ли сте некада (и када) пожелели да одустанете?
Било је изазовно прочитати корпус од педесет књига и технички организовати истраживање са укључивањем најшире регионалне књижевне заједнице, али нисмо уопште разматрале опцију да одустанемо. Вероватно зато што је покретање овог признања и објављивање пратећег билтена било наредни корак на путу којим већ годинама корачамо поред свих изазова.
– Који су Вам били највећи изазови током активистичке борбе?
Изазов је континуирано радити, расти и стално прекорачивати границе које нам намеће конзервативно друштво, како бисмо отварале простор за вишегласје прогресивних поетика и идеја. Срећом, научиле смо да се ти гласови временом све више умножавају, да наш рад има савезнице/ке широм некадашњег југословенског простора, тако да не одјекују као празан одјек, него да нам се враћају богатији и гласнији, као све јачи одјек. Са сваким текстом, емисијом, подкастом, радионицом, побуњене су бројније и допиру до већег круга других побуњених читатељки.
– Најзначајнији тренутак, односно тренутак у ком сте помислили да је вредело труда?
Неколико је таквих тренутака. Први је била реакција књижевне заједнице којој смо се обратиле и која нам је у великом броју одговорила на упитник и препоручивала контакте других колега/ница. Њихови, махом позитивни коментари деловали су охрабрујуће, али и као знак да постоји клима за овакву солидарну иницијативу насупрот уметничкој сујети и наметнутој издавачкој компетицији која, нажалост, доминира у књижевном пољу.
Други, када смо коначно након много рада преломиле којих девет књига улазе у избор. Зато што је свака од њих вредна читања, узбудљива на свој начин. Дакле, онда када смо направиле списак који бисмо без дилеме препоручиле другим побуњеним читатељкама и за који смо сигуран да ће раздрмати ствари на књижевној сцени регије.
И трећи, након проглашења награде, када су и добитнице и најшира заједница прихватили избор и његову некомпетитвну природу, дајући подршку, препоручујући и читајући изабране књиге без обзира да ли су их написале млађе или искусније ауторке.
– По(р)ука будућим активистима…
Побуните се против фашизма и капитализма, против неједнакости, и неправде!
– Подршка кроз промени.рс нам је значајна због…
Зато што смо успеле да одржимо континуитет издавања билтена, али и да покренемо избор Штефица Цвек који ће се тек развијати у будућности, и за који се надамо да ће имати дугорочни утицај. Како мало у шали а мало у збиљи кажемо, да ће трајати барем колико награда НИН.
Аутори фотографија А.Ђ. МРЦН и Тања Дробњак
