У последњој недељи регистровано 26.275 пацијената са инфлуенцом, више него седмицу раније. Пола милиона већ боловало. Појачавају се општа медицина и педијатрија
САМО за недељу дана, од 2. до 8. јануара, у Србији је, према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ званично регистровано 26.275 оболелих од грипа! То је 1,3 пута више него што је регистровано недељу дана раније. У евиденцију су, међутим, „ушли“ само они који су потражили медицинску помоћ, а епидемиолози процењују да би стварни број оболелих могао да буде и до седам пута већи.
Према тој рачуници, премашили смо, изгледа, и то знатно, цифру од пола милиона оболелих од почетка сезоне, јер су досад званично евидентиране 96.734 грипозне особе. У епидемијама сезонског грипа буде заражено између пет и 15 одсто становништва, што је за Србију са 7,2 милиона становника од 360.000 до 1.080.000 заражених, а сад смо, кажу епидемиолози, негде на половини епидемије.
Број заражених од почетка сезоне је већи него прошле године, а на територији Војводине пријављено је пет смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грипа.
Ако се обистине процене епидемиолога, чека нас нови налет вируса, јер је током празника његово ширење, ипак, успорено, с обзиром на то да се није радило, нити ишло у школу.
– Здравствени систем припрема се за евентуални нови налет оболевања – каже за „Новости“ др Александар Стојановић, директор Дома здравља Палилула и координатор Министарства здравља за све београдске домове здравља. – Свим домовима здравља и Заводу за хитну медицинску помоћ наложено је да од данас појачају службе, посебно на општој медицини и педијатрији, односно у предшколским и школским амбулантама, и то за 40 одсто. Ако је потребно, сви лекари из тих служби који су на годишњим одморима мораће да се врате да би се избегле ситуације које смо имали пред празнике, да један лекар у смени има и по 60-80 пацијената. Наредних дана очекујемо већи број оболелих и морамо да се спремимо.
Иако се максимум оболевања од грипа у Србији углавном региструје у фебруару и марту, ове сезоне је грип поранио, па би вирус могао и дуже да „тресе“ него обично. У циркулацији су два вируса грипа А(H3) и инфлуенца тип Б, али је вирус А много чешћи. То потврђују и тестови у Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, који се раде на брисевима оболелих. Грип се у Србији и географски прилично раширио и досад је потврђен у 19 од укупно 29 региона.
Доктори упозоравају да су симптоми грипа ове сезоне израженији него обично, да се пацијенти углавном жале да се осећају „као да их је воз прегазио“.
– Грип сада даје много чешће компликације на доњим дисајним органима: бронхијама и плућима – каже за „Новости“ др Невенка Димитријевић, изабрани лекар у Дому здравља Вождовац. – Код деце брже пролази, али код одраслих дуго траје и израженији су висока температура и суви кашаљ. Компликације се најчешће јављају десетак дана после грипа, и оболели их углавном и не препознају, али се испостави да је грип отворио пут слабљењем организма и да се онда само надовезала бактеријска инфекција.
Др Димитријевић каже да због могућих комликација грип обавезно треба одлежати, узимати антипиретике, што више чајева, воћа и поврћа. За разлику од прехладе која је углавном безазлена и пролази за пет до седам дана, грип може да траје и дуже од 10 дана, а исцрпљеност и сув кашаљ могу да трају и по месец дана.
БЕОГРАД: САМО ГРИП У ПОРАСТУ
БРОЈ Београђана оболелих од акутних респираторних инфекција у прошлој недељи је преполовљен, док је са симптомима грипа три одсто више пацијената.
За разлику од последње недеље децембра када су на удару била деца, у првој седмици нове године, у чекаоницама је било највише пацијената узраста од 20 до 64 године. Према подацима Градског завода за јавно здравље, од акутних респираторних инфекција је, од 2. до 8. јануара, оболело 14.660 грађана, од којих је 2.714 њих са дијагнозом грипа.
Како наводе епидемиолози у ГЗЗЈ, укупан број оболелих од акутних респираторних инфекција је смањен за 50 процената, односно са 31.029 на 14.660.
– Мање је и оболелих међу децом узраста од једне до четири године – наводе у ГЗЗЈ.
СТАРИЈИ НАЈУГРОЖЕНИЈИ СИТУАЦИЈА је слична у читавој Европи. Доминантан је АХ3Н2, док се вирус АХ1Н1 (свињски грип) открива у мање од један одсто случајева. Према извештају Европског центра за контролу и превенцију грипа, у болничким условима готово се искључиво открива вирус типа А, а хоспитализују се углавном старији од 65 година. Стручњаци тврде да је у свакој сезони у којој доминира АХ3Н2 популација старијих од 65 година најугроженија
Б. РАДИВОЈЕВИЋ Новости
