У случају Србије, традиционално најпосећенија дестинација годинама – Грчка – овог лета због безбедносних процедура није била и најпожељнија, зато су путници из наше земље бирали пре Турску, Египат, и много више него ранијих година – Албанију.
Оно што је у неким случајевима био „принудни“ избор испао је савршен, а многима је утисак о овој земљи и њиховом приморју премашио очекивања.
„Први пут смо путовали у Албанију, иако сам већ претходне године бацао поглед на понуде за њихову обалу на Боокинг.цом. Слушао сам већ лепа искуства о летовању у тој земљи, а и САТ патрола је прошле године ишла у Саранду, па сам видео да није немогуће отпутовати тамо. Моја жена је тада сматрала да је сулудо ићи тамо, али су се ове године ствари тотално измениле“, каже за Данас Звонко Нинков, који се недавно вратио са летовања.
Због пандемије и затварања граница редом су им, како каже, отпадале опције Хрватска, Грчка, Бугарска.
„Нисмо хтели да идемо на неке даље дестинације где бисмо зависили од авиона, већ смо хтели да идемо својим аутомобилом и да, у случају да се нешто деси, увек можемо брзо и лако да се вратимо. Тако се Албанија наметнула као једини, а, испоставиће се касније, одличан избор“, истиче Нинков.
На друштвеним мрежама покупили су, каже, искуства људи који су већ стигли тамо, савете шта је потребно за пут, којим деоницама је најбоље ићи и решили да крену.
„Многи нас питају да ли нам је била фрка да идемо преко Косова или да ли смо имали некаква лоша искуства. Одговори су: не и не. Ауто-пут преко Косова је нов и квалитетан, није оптерећен, нема никаквих путарина и захваљујући свему томе читаво Косово прелазиш за сат и по“, напомиње он. Нинков каже да су стајали на бензинској пумпи, да нико није марио за српске таблице на аутомобилу и да је једина ствар коју треба знати ако се иде преко Косова што на административном прелазу одрасли показују личне карте, а деца треба да имају изводе из матичне књиге рођених не старије од шест месеци са захефтаном и овереном фотографијом.
„Одлучили смо се за сам југ Албаније, за место Ксамил. Вилу смо тражили преко Боокинга, иако смо чули да без проблема смештај може да се нађе и на лицу места, што се испоставило као тачно. Понуда је била велика и разноврсна, са ценама које су далеко повољније од грчких. Конкретно, у Албанији можеш да нађеш добро опремљен и комотан апартман за целу породицу од 25 до 40 евра за ноћ“, истиче Нинков.
Цене хране су сличне нашим, напомиње он и додаје да је нешто мало скупље, нешто јефтиније.
„Однос динар-лек практично је 1:1, онда лако може да се израчуна шта колико кошта. Хлеб је 50 лека, гирос 200 лека, пица 400 до 500, орада 800 до 1.000 лека, сокови и пиво су 150, кафа је 100 лека“, каже наш саговорник.
Месо и поврће јефтиније је у маркетима у Албанији него у Србији, истиче Нинков, док је воће углавном скупље. Они који су летовали у Драчу или Валони кажу да су тамо цене још ниже, док је гориво као и код нас.
„Летовање у Албанији тотално је испунило наша очекивања, а у неким сегментима чак и премашило. Море је дивне тиркизне боје, природа очувана, плажа имаш да бираш – пешчане, шљунковите, стеновите. Добар део плажа је закупљен и изнајмљују се сунцобрани и лежаљке, али има и градских, има и дивљих, па ко шта воли. Сви, од власника апартмана, преко угоститеља и трговаца, до оних који раде на плажама, својски се труде да ти помогну и учине боравак што опуштенијим“, каже Звонко Нинков, који размишља да се са породицом врати у Албанију и наредног лета.
Једини минус, како каже, јесте саобраћајна култура, јер на улицу „излећу“ са споредних путева на ауто-пут, не дају жмигавце, паркирају усред раскрсница, и блокирају друге возаче.
Осим Ксамила, међу туристима у Србији најпопуларнији су овог лета били Саранда, Драч и Валона. Дан у Саранди на Букингу може да се нађе за 25 до 185, што је цена у ризорту са пет звездица. Двокреветна соба у једном од луксузних хотела може, међутим, да се нађе и за 50 евра.
Сличан распон цена је и у Драчу, док се у Ксамилу цене двокреветног апартмана крећу од 18 до 80 евра, колико је у хотелу са четири звездице, на 100 метара од плаже.
У туристичким агенцијама, које су и ранијих година у понуди имали Албанију кажу да је ове године она међу најбоље продаваним уз Турску и Египат. С друге стране, Албанци се суочавају са једном од најлошијих сезона у последње време.
У Националној туристичкој организацији Албаније за Данас кажу да су ове године због пандемије у проблему и да је пад броја страних гостију овог лета у односу на прошло неких 70 одсто.
„Број страних гостију смањио се овог лета за 70 одсто у односу на прошлу. Током летње сезоне константно нам чартер летовима долазе гости из Пољске, Украјине и Белорусије. Велики број посетилаца је са Косова и из Северне Македоније. Током овог лета имали смо 24.000 страних гостију, а поређења ради само у августу прошле године имали смо 38.000 туриста из иностранства“, напомињу у Туристичкој организацији Албаније.
Љ. Буквић Данас
