Анђелко је био возач ГСП-а, сада је отишао у Немачку и плата му је 2.500 евра: „Ако Бог да, ни у пензији се нећу вратити у Србију“

Анђелко Јеловац је бивши возач ГСП Београд, који је у фебруару ове године отишао у Немачку у потрази за бољим животом. Сада живи у Берлину, где ради као возач градског превоза, а то је био његов посао и у Београду, где је као возач јавног превоза радио од 2008. године. Међутим, зарада коју има у Немачкој драстично је виша од оне коју је имао у Србији. Анђелко је само један у низу примера и сличних животних судбина, а епилог је то што за волане у Србији сада морају да седну возачи из Бангладеша или Индије. Процењује се да Србији фали око 12.000 возача.

„У ГСП-у сам имао између 80.000 и 90.000 динара са минулим радом од 28 година стажа, прековременим радом од шест дана недељно и ноћним сатима јер сам у четири ујутро излазио из гараже. Овде, за 190 сати месечно имам зараду 2.500 евра“, каже Анђелко за наш портал.

Што се тиче самог посла, каже да је лакши у Немачкој, будући да су путници културнији, саобраћај коректнији, а нема ни агресивних путника. Додаје да се није покајао што је отишао.

„Покајао се нисам, у Србији ме је уз плату, са којом не може да се опстане, убијао и сам систем. Све је изгубило вредност и принципе. Ми као људи смо постали лоши и бивамо све лошији. Услови за посао све су гори, а када треба да се одради нешто по општинама и државним установама, прави је пакао“, каже Анђелко.

Као отежавајућу околност у Немачкој, Анђелко наводи да је тешко што се чека на спајање породице. „Раздвојен си од деце и жене јер постоји процедура за то, корак по корак“, каже он.

А када је реч о могућности за повратак, Анђелко је јасан:

„Ако Бог да, ни у пензији се нећу вратити у Србију. Ако успемо супруга и ја нешто да уштедимо, купићемо у Грчкој неки стан и пензију провести тамо“, каже наш саговорник.

Мањак радника осећа се свуда

Према речима председника Синдиката возача ГСП-а Небојше Митровића, у Србији износ који се сваког месеца нађе на рачуну возача аутобуса је око 90.000 динара, односно око 770 евра.

„Има и оних који успеју да ‘набију’ велике износе, али то подразумева смену од 16 сати“, објашњава Митровић за Нова.рс.

Како каже, мањак радника у Немачкој није ништа ново, будући да се тај мањак осећа свуда.

„То је тренд у свету, јер је посао тежак и одговоран и млади људи избегавају то да раде, а пут до искусног возача је веома дуг. И код нас имате возаче који су дошли из Шри Ланке, а ја оних који су отишли у Немачку познајем барем 10“, наводи наш саговорник.

Упркос високим платама, Немачкој фале возачи аутобуса, а превозници су принуђени да на неким линијама смање фреквенцију или их чак угасе.

Оно што недостаје Западу недостаје и нама

Како је за Нова.рс раније објаснио Милош Турински из Инфостуда, профили који недостају земљама у западној Европи, недостају и Србији.

„То све иде циркуларно, радници одавде одлазе тамо, а на њихово место долазе радници из земаља којима смо ми Запад“, навео је он.

Према његовим речима, Србији недостаје око 12.000 квалификованих возача.

Ово није једино занимање које је дефицитарно у нашој земљи, будући да нам недостаје и много занатлија. То су електричари, водоинсталатери, заваривачи, али и грађевински радници. За све ове послове зарада је чак и у Србији велика, али ове послове, који су физички изузетно захтевни, мало ко жели да ради.

Шта кажу огласи за послове?

На сајтовима са огласима за запошљавање има огласа и за возаче аутобуса и за возаче минибусева.

Оглашавају се фирме које се баве градским, али и међуградским превозом, али мало њих информацију о плати истакне у огласу.

Ипак, у једном огласу приватног превоза који има аутобусе на неколико линија јавног превоза у Београду, наводи се да је опсег плате од 90.000 до 130.000 динара.

Foto: Privatna arhiva, Shutterstock/gph-foto.de, Shutterstock

Теодора Николић   Нова