Инвеститор мале хидроелектране „Звонце“ је прву грађевинску дозволу за градњу МХЕ добио 2015. године. Међутим, током 2018. године мења трасу цевовода, јер су му мештани, како каже, тражили да не прокопава локални пут.
Да би изменио грађевинску дозволу морао је да се придржава услова које прописује Завод за заштиту природе и да на основу таквих услова измени урбанистички пројекат.
Завод у решењу које издаје 2018. године, а које је обавезујуће, изричито забрањује укопавање цеви у корито реке. Међутим, онда долази до случајног или намерног пропуста, па исти Завод даје позитивно мишљење на Урбанистички пројекат који, овог пута, ипак предвиђа укопавање цевовода у корито Ракитске реке.
Све то доводи до ситуације у којој на крају инвеститор има грађевинску дозволу, надлежна инспекција због тога не може да спроведе решење о уклањају цеви које су укопане у корито реке, грађани преузимају правду у своје руке, док нико не покреће питање одговорних у надлежним институцијама. Министарство заштите животне средине пребацује одговорност на Општину Бабушница, Општина на Завод, а Завод на Општину.
У току поступак понишавања грађевинске дозволе за МХЕ „Звонце“
Министарство грађевинарства у међувремену покреће поступак поништавања грађевинске дозволе. Помоћница министра Александра Дамњановић за Инсајдер каже да се чека изјашњење Завода о два различита акта које су издали, након чега ће бити донета коначна одлука.
Представници Завода у разговору за Инсајдер наглашавају да је решење обавезујући документ, а да је мишљење – само мишљење. Међутим, управо на основу мишљења Завода, Општина Бабушница је инвеститору издала грађевинску дозволу, након које је добио и употребну дозволу.
У допису Министарства заштите животне средине од јула прошле године се наводи да је Општина Бабушница поступила незаконито јер је издала грађевинску дозволу. Према истом документу у који је Инсајдер имао увид, Министарство је обавестило Општину Бабушница и Министарство грађевинарства да не може принудно да изврши решење зато што инвеститор има грађевинску дозволу која предвиђа укопавање дела цевовода у корито реке.
Међутим, у Министарству грађевинарства наводе супротно – да је општина Бабушница поступала у складу са законом.
„На иницијативу неколико удружења, али и представника локалног становништва, наша грађевинска и урбанистичка инспекција је у неколико наврата вршила инспекцијски надзор над радом и применом закона приликом издавања свих аката Општине Бабушница. На крају је наша инспекција сачинила записник у којем је констатовано да су сва поступања општинске управе Бабушница била у складу са законом“, каже за Инсајдер помоћница министра Александра Дамњановић.
На питање зашто одлучивање о поништавању грађевинске дозволе толико траје, имајући у виду да се о њему говори више од пола године, Дамњановић каже да је “поступак комплексан”.
“Ако ви мени сада кажете да под притиском јавности треба да пресечем одређену ствар, а да нисмо извели све доказе – ја то нећу учинити”, поручује она.
Ако дође до поништавања грађевинске дозволе инвеститор ће имати право да тужи државу за накнаду штете, а трошкове би могли да сносе сви грађани Србије.
Белић: Нема мале хидроелектране чији део цевовода није укопан у корито реке
Инвеститор Горан Белић за Инсајдер каже да, уколико буде поништена грађевинска дозвола која је њему издата, мора бити проверена и изградња цевовода за све остале мале хидроелектране.
„Нема мале хидроелектране чији део цевовода није укопан у корито реке, јер цевовод мора изаћи из акумулације. Зашто је моја мала хидроелектрана одабрана да буде таргетирана и да за инспекција донесе решење за њу – не знам“, каже Белић.
Како нам је објашњено у Заводу за заштиту природе, ипак се толерише укопавање цевовода у корито реке, максимално до 30 метара, у делу када он креће из акумулације јер вода мора од ње бити усмерена у цевовод.
Али у решењу решењу Министарства заштите животне средине је констатовано да је цевовод постављен „у дужини од 300-350 метара“.
Белић каже и да ће морати да тужи грађане који су током „радне акције“ у Ракити оштетили цевовод, након што буду обављена вештачења којим ће бити утврђена настала штета.
Пре недељу дана активисти покрета Одбранимо реке Старе планине и људи из околних села и градова оштетили су цев мале хидроелектране „Звонце“.
Окупљени су новинарки Инсајдера рекли да су се прикључили акцији јер желе да пошаљу поруку да реке припадају људима и да инвеститор не сме да се понаша као да су његово власништво. Наводе и да очекују да ће неки добити и прекршајне, па и кривичне пријаве, али „да је то мала цена за њихову борбу“.
Током ове акције у околини је било припадника полиције, али нису реаговали. На основу прикупљене документације о овом случају и истраживања новинара Инсајдера, јасно је да су пропуст направиле надлежне институције и да је управо њима одговарала “радна акција” грађана.
