Приликом новогодишњег обиласка радова на тунелу на Иришком венцу, председник Србије Александар Вучић се још једном осврнуо на нашу процену о 17.000 учесника протеста ПроГласа на Теразијама. Критикујући ову процену, он је, између осталог, изјавио: „…ми у главу све знамо, зато што сад имате прецизне софтвере“. Ова често понављана и потпуно нетачна тврдња захтева да, као стручне и савесне особе, на њу реагујемо.
Изјава да „ми у главу све знамо“ већ у старту демонстрира апсолутно неразумевање динамике јавних скупова. Немогуће је знати „у главу“ колико људи је учествовало на неком скупу током целог његовог трајања. Могуће је прецизно избројати људе присутне у неком датом тренутку, али током сат и по или два, колико обично трају протести последњих година, број присутних флуктуира јер људи стално долазе и одлазе. Зато ниједан бројач, било да је у питању човек или вештачка интелигенција, не може да прецизно и „у главу“ обухвати целовиту ситуацију. Ствар постаје још компликованија ако скуп укључује и протестну шетњу, јер на изабраној рути има много прилазних улица којима демонстранти у било ком тренутку могу да приђу колони, као и да изађу из ње.
Имајући ово на уму, људи са искуством у бројању знају да постоји неколико различитих појмова, о којима Председник очигледно не размишља: број људи у датом тренутку; број људи у претпостављеном максимуму бројности; број људи током статичне фазе скупа; број људи у протестној шетњи; укупан број људи током целог скупа. Потпуно је нејасно на који од тих појмова мисли Вучић кад даје своје процене.
Такође, иако је технички могуће тачно избројати све људе присутне на неком месту у одређеном тренутку, бесмислено је давати процене прецизно „у главу“ чак и за тај један издвојени тренутак, јер се не може поуздано знати ко је од људи са снимка учесник протеста, а ко није. Ниједан софтвер не може да разликује демонстранте од припадника полиције у цивилу или од људи који су се случајно затекли на лицу места. Видели смо да полицајце у цивилу не препознају ни њихове колеге с пендрецима.
Вучићево поверење у софтвер који броји демонстранте је веома проблематично и из техничког угла. Постоје софтвери који могу прецизно да изброје неке издвојене елементе снимка, као што су људска лица или главе, али сви софтвери које смо испробали у последњих годину дана показали су се као врло непоуздани у смислу препознавања људских глава, правећи грешке у распону од најмање 20% до чак 50%. У Архиву јавних скупова и даље користимо ручно обележавање глава, зато што је то проверено још увек најпрецизнији и најпоузданији начин, а софтвер користимо само за аутоматско бројање ручно обележених глава.
Иако је у пракси најпоузданије, ручно обележавање је свакако врло напоран посао. Мало ко би при сусрету са сликом на којој се налазе хиљаде или десетине хиљада људи донео одлуку да уочи и ручно обележи сваког човека на таквој слици, и да то учини колико год хиљада пута треба. За то је потребна чврста воља, коју покреће глад за истином која очигледно не станује у Председништву, воља да се макар у једном домену друштвених односа стане на пут манипулацијама, лажним подацима, митовима и укорењеним грешкама, присутним не само у нашој друштвеној пракси, већ глобално.
Из свега наведеног, јасно је да број учесника неког већег скупа представља величину коју је немогуће утврдити прецизно „у главу“ – ни укупно, ни у било ком изабраном тренутку. Зато Архив јавних скупова све своје процене заокружује на десетине, стотине или хиљаде, у зависности од реда величина у ком се креће посећеност неког скупа. Давање процена „у главу“ је претенциозност потпуно лишена смисла и упоришта у реалности, и производ некомпетентности особе која се очигледно никад није озбиљније окушала у анализи и бројању јавних скупова.
