Седамдесетдвогодишњи возач аутобуса изгубио је петак контролу над аутобусом градског превоза и улетео у дечије игралиште у Земуну. Том приликом су четири особе лакше повређене, док је двогодишње дете задобило теже повреде и тренутно је на болничком лечењу.
На питање због чега се за воланом аутобуса у градском превозу налазе возачи који имају више од 65 година, Банковић објашњава да је у овој несрећи учествовало возило приватног превозника, који има пракасу да запошљава возаче који су у ГСП-у отишли у пензију.
“По закону не постоји старосна граница за запошљавање, неопходно је само да возач прође здравствени преглед. Међутим, код нас се и ти прегледи раде површно па је питање да ли на њима може да се стекне комплетан утисак о поузданости и способности возача који треба да управља возилом у коме буде и по 80 људи”, каже Банковић.
Објашњава да ГСП не запошљава возаче старије од 65 година, али да се на примеру овог градског предузећа јасно види у којој мери су возачи у дефициту, па онда приватници, код којих је то допуштено, посежу и за пензионерима.
“Из ГСП-а годишње у просеку званично оде по 150 људи, а незванично је тај број и већи јер неки возачи не дају одмах отказ већ узму неплаћено одсуство или боловање и онда имате возача на папиру али у стварности га немате. Суштина је да ГСП-у званично недостаје између 120 и 150 возача, а у пракси између 250 и 300, нерачунајући приватне превознике”, каже Банковић.
Додаје да је синдикат радио анкету са возачима чији је закључак да они углавном дају отказ када одлазе у иностранство и то због ниских плата, које без ноћног, додатног рада и радна викендом у ГСП-у износе свега 60.000 динара.
Јовановић додаје да је код приватних превозника који покривају половину линија градског превоза постоје случајеви у којима возачи раде и по 12 сати дневно, што их чини додатно непоузданим за воланом.
Ипак, када је у питању несрећа која се недавно догодила, сматра да је кључни проблем био неисправност возила.
“Моного већи проблем од старосне доби возача је квалитет возила у јавном превозу и њихово одржавање. С једне стране ГСП набавља нове аутобусе који се не користе нигде у Европи, ту мислим на БМЦ аутобусе који су већ 2019. године имали проблеме са кваровима на моторима и са самозапаљивањем. Ситуација још алармантнија код приватних превозника који користе старе турске и руске аутобусе и где је одржавање катастрофално”, каже Јовановић.
Објашњава да је на дечје игралиште у Земуну улетео руски аутобус марке Лиаз, какав се не вози нигде у Европи и не искључује могућност да су на возилу отказале кочнице.
“Ја сам више пута већ наглашавао да узимајући у обзир речено грађани Београда нису безбедни у јавном превозу, да уласком у возила играју руски рулет и надам се да неће морати неко да погине да би се увеле строже контроле и строжи прописи око тога ко може и са чим да врши јавни превоз у Београду”, поручује Јовановић.
Милена Илић Мирковић Нова
