Баш у том тренутку када сам посустала духом десило се чудо! Поред мог кревета појавио се човек са брадом, а поред њега и свеци. Понудили су ми да се нагодимо. Рекли су ми да ће ме излечити, али да ћу до краја живота морати да испуњавам мисију…
Међу ретким живим медијумима у Србији је и баба Роска из Гамзиграда поред Зајечара. У детињству је, како каже, добила дар од Бога да лечи болесне и несрећне људе. Она и дан данас испуњава своју мисију и помаже људима у комуникацији са “оним светом”, пише ТВ Бест.
Симпатична бакица Роска на први поглед не одаје своје скривене способности. Разговор са њом је пријатан и опушта. Једино њене очи говоре да можда крије тајну.
Бака Роска прича почиње тиме да је “моћ” стекла још као девојчица. Каже да је тада боловала од непознате болести која јој је укочила све зглобове, нарочито колена и стопала. Није се могла маћи из кревета. Ноге су јој биле натечене и помодреле, готово црне. Трпела је несносне болове које нити један лек није успевао ублажити. Њени укућани и познаници су је готово отписали. Остављали су је да дане проводи у кревету, док су они целе дане проводили на имању. Од нечега се морало живети.
– Баш у том тренутку када сам посустала духом десило се чудо! Поред мог кревета појавио се човек са брадом, а поред њега и свеци. Понудили су ми да се нагодимо. Рекли су ми да ће ме излечити, али да ћу до краја живота морати да испуњавам мисију. а то је да људима морам да помажем у комуникацији са “оним светом” – каже баба Роска.
Девојчица, измучена болешћу и исцрпљена ни једног момента није размишљала, одмах је пристала.
Након кратког ритуала којег готово да није запамтила, Роска је наједном проходала! Њени родитељи се нису могли начудити када су је истог поподнева угледали на удаљеној појати, где је пешке дошла..
Када нешто пође по злу, када се несрећа надвије над дом и укућане, када треба донети неку веома важну одлуку, када су у недоумици којим путем кренути, када им се чини да земаљска мудрост није довољна, мештани Крајине и Хомоља прибегавају простом решењу – потраже савет од мртвих!
Није ово лако учинити. Треба имати доста снаге и храбрости. Када се душа умрлог изведе из света оностраног, с њом се мора поступати обазриво, јер је и најмањи непромишљен гест или изговорена реч могу заувек вратити у царство таме. Ритуал призивања мртвих има своја строга правила. Једно од њих је да се приликом комуникације са душом умрлог не сме пустити суза. Дозвољена су само кратка и јасна питања. Одговори на питања покојника се морају дати. Ту нема лагања. Ни преваре.
А основа свега је познавати особу, међутим, која има способност да успостави контакт са душом покојника, „изведе“ је из окружења у којем обитава и доведе на разговор са заинтересованим живим бићем, углавном брачним другом или чланом најуже фамилије.
Роска од тада до данас испуњава свој део погодбе. У њеној кући сви су добродошли. И свима ће покушати да помогне.
Баба Роска покојнике призива у чаши воде. Узалуд смо трептали и трљали очи да би били сигурни да ли је сенка у чаши стварна, или само опсена. Била је ту. Одговоре на постављена питања, које смо Роскиним посредовањем добили од оца кога смо призвали са „оног“ света су нас још више зачудили. Роска их никако није могла знати!
Од “реквизита“ потребних да бака Роска призове покојника потребан је део његове гардеробе, или неки предмет којим се за живота служио, његова фотографија, ако је поседујете, бели бешкир, симболични поклон покојнику и свећа.
Па ако имате било шта што нисте успели да кажете неком блиском за живота, ако вам треба „онострана“ помоћ или савет, или једноставно желите да још једном попричате са неким блиским који је преминуо, само изволите – Роска је ту да и даље одржава своју мисију!
