Још се музичка фонтана на Славији није поштено ни распевала, а након само два месеца је већ искључена. Разлог су радови на кружном току због чега ће фонтана бити конзервирана најкасније до половине новембра, саопштило је јавно предузеће Београдски водовод и канализација.
Међутим, уколико су тачне информације до којих је у свом истраживању Истиномер дошао, онда фонтана заправо неће радити до априла. Уколико су пак тачни наводи Секретаријата за саобраћај, фонтана ће радити и преко зиме што би опет могло да угрози безбедност у саобраћају и да оштети опрему.
Отуда се исплативост пројекта који кошта као десетомесечна реконструкција Бранковог моста или је готово једнак стању на рачуну Буџетског фонда за лечење болесне деце – додаје листи контроверзних питања од којих је кључно: Да ли је укључена фонтана опасна за возаче на овој саобраћајници?
Фонтана на Славији док је радила / ФоНет
Истиномер, након више недеља истраживања и захтева упућених надлежним институцијама није добио одговор на питања да ли је нешто у систему прскалица промењено у односу на првобитан пројекат који је означен као небезбедан? Да ли нови систем заиста има сензоре за ветар како је то у априлу тражио секретаријат за саобраћај? Да ли је, по завршетку радова, систем тестиран на ветар, ко га је тестирао и какви су налази тог тестирања? Наше сумње су утолико оправдане јер највећа фонтана у Београду легално изграђена под капом реконструкције Славије само са решењем о изградњи, без грађевинске и употребне дозволе, као да су правили гаражу или септичку јаму, а не посебан пројекат пречника 32 м.
Истиномер до објављивања овог текста није добио одговоре извођача радова компаније ПМЦ Инжењеринг. У једном тренутку нам се на телефон јавио помоћник директора Будимир Томовић, иначе задужен за радове на Славији, који је рекао да зовемо касније, након чега више није одговарао на позиве Истиномера.
На сајту ове компаније која је између осталог радила реконструкцију престоничких јавних гаража на Зеленом венцу и у Масариковој, наводи се у вести из јануара 2017. да ће фонтана са водоскоком до 16 метара, имати посебне софтвере који ће реаговати у случају ветра односно смањиваће и повећавати млаз и висину водоскокова како се не би ометао саобраћај.
Подсећамо и да је само десет дана пре отварања фонтане 5. јуна 2017, наводно због безбедности саобраћаја, донета одлука о измени уговора о изградњи који је Дирекција за грађевинско земљиште потписала са ПМЦ Инжењерингом још у новембру 2016. године. Значи, седам месеци након потписивања уговора, десет дана пред пуштање у рад фонтане, на основу одлуке Дирекције измењени су делови техничке документације који се односе на хидротехничке и електроенергетске инсталације и то тако што је, на пример, предвиђена промена пумпи и додатна противпожарна опрема.
До ових промена је дошло након вишемесечне преписке и пребацивања лоптице из дворишта Дирекције, до пројектанта Института Јарослав Черни који се прогласио неискусним за савремену фонтанску опрему, преко Секретаријата за комуналне послове који је опет све пребацио на Београдски водовод и канализацију. На крају је ово јавно предузеће у априлу одговорило да је потребно да извођач промени врсту пумпи које се користе, као и да одреди сервисно место за возило, да би се олакшало чишћење и сервисирање фонтане.
Као део одлуке о измени уговора, наводи се и мишљење Секретаријата за саобраћај од 13. априла које је нарочито занимљиво с обзиром на то да се односи на безбедност учесника у саобраћају.
Градски менаџер и градски архитекта / Фонет
Секретаријат је оценио да “фонтана није безбедна за саобраћај и да на терену може доћи до угрожавања одвијања безбедног саобраћаја на овој изузетно фрекветној и важној саобраћајници”. Такође се каже и да је “фонтана која се изводи на кружном току, више прилагођена јавним зеленим површинама и парковима, а не јавним саобраћајницама са великим интензитетом саобраћаја”.
Главна замерка односила се на то да, како пише, “архитектура воде у фонтани није прилагођена датом окружењу, тј. да предвиђено решење не подразумева ток воде који не прска водене капи, већ супротно, подразумева да се вода распршује”.
Оно што је занимљиво у овом делу текста, у одлуци о измени уговора о јавној набавци, Дирекција не цитира реченицу из оригиналног дописа Секретаријата (Истиномер добио тај допис) која каже да “предвиђено техничко решење не обезбеђује сензоре за ветар што је неопходно у ситуацији када се фонтана поставља на саобраћајници са великим интензитетом саобраћаја”. Зато Истиномер и пита да ли фонтана заиста има сензоре за ветар будући да се они конкретно не спомињу у предлогу измене јавне набавке.
Секретаријат је предложио да се проблематична техничка решења уклоне тако што ће бити примењена савремена фонтанска технологија, слично као што је и био захтев извођача из јануара 2017.
Секретаријат за саобраћај је 10. маја послао допис у коме је навео да се са изменама слаже уколико оне позитивно утичу на безбедност, као и да ће убудуће пратити радове на овој фонтани.
Међутим, од тада – Истиномер није успео, ни поред свих покушаја да дође до било каквог доказа да је безбедност заиста побољшана. Предлог је истог месеца одобрио и Секретаријат за инвестиције, као и надзорни орган, чији извештај, који се у самој одлуци помиње, нисмо успели да добијемо.
Унапред знали да млазнице нису за Славију
У одлуци о измени уговора стоји у најмању руку чудна формулација, односно да је “у априлу 2017. Секретаријат за саобраћај, као надлежна организациона јединица Градске управе града Београда за послове саобраћаја, по сазнању за извођење предметне фонтане, извршила увид у техничку документацију”.
Да ли то значи да Секретаријат једини у граду није знао да се у сред Београда, на Славији, гради музичка фонтана?
Професор Саобраћајног факутета Милан Вујанић тврди супротно, јер је каже, Секретаријат још 2016. године консултовао факултет, дакле пре него што је изградња и почела.
„Секретаријат је тад тражио од Саобраћајног факултета да се провери утицај фонтане на безбедност, односно ревизију, преглед тог пројекта. Став Факултета је био да неколико ствари треба да се уради – Прелази да буду подземни пешачки или надземни пешачки, а пошто има фонтана онда подземни пешачки прелази, јер ће сад грађани морати да обилазе, ако је прелаз 50 метара од Славије. Ставили смо примедбу на водоскок висок 20 метара јер када дуне ветар, вода ће ићи на коловоз. Уколико је то у условима саобраћаја, онда он постаје клизав, а још замислите уколико бисте је пустили у условима у којима може да настане поледица“, објашњава професор Вујанић.
У одлуци о измени уговора се наводи да је Секретаријат скренуо пажњу да би посебан проблем могао да настане онда када температура буде око нуле с обзиром на то да техничко решење подразумева рад фонтане током целе године.
Ипак, у XII одговору (документ објављен на порталу јавних набавки , на захтев о додатним појашњењима у вези са конкурсном документацијом од 8. јула 2016. за набавку опреме за фонтану) наводи се да је предвиђено да фонтана ради од 1. априла до 1. новембра с обзиром на то да се налази на јавној површини како би се спречило оштећење опреме. Дакле, јавност опет има право да се пита: колико ће ова фонтана од 1,8 милиона евра радити – целе године или седам месеци?
Има ли фонтана дозволу?
Због свих наведених сумњи да би фонтана могла да угрожава безбедност, али и чињенице да је коловоз на Славији само неколико дана након почетка рада фонтане био мокар, Истиномер је од надлежних институција затражио да нам пошаљу доказе да овај пројекат заиста поседује сву потребну документацију за рад.
Испоставиће се, међутим, да за фонтану на Славији у ствари није ни потребна употребна дозвола, а уместо грађевинске дозволе имају решење којим се одобрава градња – тако барем тврде из Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове, позивајући се на члан 145 Закона о планирају и изградњи.
Поменути члан закона, иначе, служи обичним грађанима и омогућава им да заобиђу силну бирократију када праве помоћне објекте, попут гаража, остава, септичких јама, бунара или штала. Међутим, овај члан је познат и по томе што служи за различите малверзације. Наиме, њиме се регулише и уређење саобраћајница, као и различите реконструкције и адаптације, а како за то није потребна грађевинска, самим тим ни употребна дозвола, већ само пријава радова, простор за “хватање кривина” је доста велики.
Тако је и изградња фонтане на Славији постала део реконструкције Трга Славија (као изградња секундарне комуналне инфраструктуре) иако је то у суштини потпуно засебан пројекат, сматрају људи из струке, са којима је Истиномер разговарао, а који су желели да остану анонимни.
Чија је наша фонтана?
Да замешатељство у вези са фонтаном буде потпуно у току преписке са градским институцијама “испливала” је још једно питање које се у нормалним околностима не поставља: ко је инвеститор?
Дирекција у свом одговору каже: У вези са Вашом молбом за добијање обавештења о активностима Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда у погледу изградње фонтане на Тргу Славија, обавештавамо Вас да Дирекција није била инвеститор израде пројекта фонтане на Тргу Славија, већ је спровела јавну набавку за извођење радова.
Са друге стране, Секретаријат за саобраћај у својој првој реченици у одговору наводи да је управо Диркеција инвеститор радова на извођењу фонтане и пратеће технологије на Тргу Славија.
Како смо видели, много тога, осим воде, у случају музичке фонтане прелива и цури, а понајвише нејасне и опречне информације. Ипак, највише сумњи од свега буди очигледна неспремност градских институција да кохерентно и јасно понуде одговоре на оправдану збуњеност јавности у вези са фонтаном. Да ли је и шта урађено у вези са безбедношћу фонтане, да ли ће фонтана радити преко зиме, шта је са употребном дозволом и на крају крајева – ко је инвеститор овог пројекта – све су то питања на која Београђани имају права да знају одговоре. Надамо се да ће овај текст допринети том циљу.
