63 посто српских родитеља је барем једном у животу користило физичко кажњавање у васпитавању деце, а 13 одсто родитеља признало је да томе прибегава једном недељно, показују подаци УНИЦЕФ-а.
Упркос овим подацима, у последњих 15 година све је мање деце у Србији која су изложена насилном дисциплиновању у својим домовима. Ипак, скоро половина (45 одсто) деце узраста од једне до 14 година и даље доживљава телесно и психолошко кажњавање, саопштио је УНИЦЕФ.
Овакве васпитне методе најчешће се примењују код мале деце која већ у узрасту од две до три године добијају прве батине.
Ипак, охрабрујуће је да је преко 90 одсто родитеља сагласно да насилна дисциплина није добра за дете. Она повређује и понижава дете, развија неповерење и несигурност, а непожељна понашања се неретко понављају. Јер ауторитет који се гради на страху и насиљу производи страх и насиље које дете преноси и на односе са другима, често током целог свог живота.
Раскорак између широко распрострањене свести о томе да насилна дисциплина није добра и чињенице да се и даље примењује говори о томе да је родитељима данас више него раније потребна подршка у савладавању изазова родитељства и усвајању алтернативних, позитивних дисциплинских пракси.
„Многи родитељи у Србији примењују позитивне методе васпитања деце.
Међутим, постоје и они којима су ударац, бес и вика прва и једина реакција на изазовно понашање детета. Ти родитељи воле своју децу, али им је потребна подршка да промене своје понашање, често изазвано услед комплексности савременог начина живота.
Желимо да им помогнемо, да их охрабримо да застану, промисле и покушају да приступе изазову на начин који је бољи и делотворнији и за дете и за њихов међусобни однос. Зато саветујемо да изброје до пет, да се смире и пруже најбоље свом детету, јер знамо да сваки родитељ управо томе и тежи.
Давањем сопственог позитивног примера родитељ помаже детету да успостави границе који су утемељење на разумевању и поштовању“, изјавила је Деyана Костадинова, директорка УНИЦЕФ-а у Србији, и нагласила да „Дете има право на бригу, сигурност и васпитање које уважава његову или њену индивидуалност, а родитељи имају право на подршку у испуњавању своје улоге“.
Наредних месец дана УНИЦЕФ ће, у оквиру кампање „Буди рука која воли и реч која соколи“, спровести низ активности у Београду, Нишу, Новом Саду, Новом Пазару, Чачку, Крагујевцу и Суботици. Започеће се и интензиван програм дугорочније подршке родитељима да унапреде своје дисциплинске праксе кроз обучавање стручњака у центрима за социјални рад, као и у здравственом и образовном систему који се кроз своју свакодневну праксу сусрећу са родитељима у близу 50 градова у Србији.
Бојана Миловановић Нова
