488
Дуга историја породилишта „Народни фронт“ памти да је најкрупнија беба од његовог настанка дошла на свет још 1988. године.
– Та чувена беба рекордер имала је око 7.500 грама, на свет је дошла природним путем, а након рођења имала је добру виталност и адаптираност – каже за „Блиц“ др Тања Лазић Митровић, заменица начелника Одељења неонатологије ГАК „Народни фронт“.
„Бебе џинови“, односно бебе рођене са натпросечном тежином нису тако честа појава. Међутим, када се у неком од београдских породилишта забележи оваква принова, беба од првог дана по доласку на свет постане центар пажње јавности, будући да многи постављају питање како се даље наставља развој оваквих беба и да ли ће у наставку живота ова деца исто тако бити рекордери у тежини и висини.
Иако се испрва чини да су бебе рекордери сва она новорођенчад чија тежина прелази 4.000 грама, истина је, ипак, другачија. Доктори крупним бебама, како кажу, сматрају само оне које имају телесну масу на скалама раста изнад 90. перцентила за гестацијску старост (трајање трудноће).
– Деца од 3.000 до 3.500 грама могу бити хипертрофична, односно крупна, уколико су превремено рођена, јер би сразмерно својој зрелости требало да буду ситнија. Међу крупном децом има и конституционално крупне деце, која су наследила своје високе и крупне родитеље. Таква деца не носе посебне ризике за будући живот, а њихово рађање и адаптација обично протекну без компликација – објашњава др Тања Лазић Митровић.
Сваке године у ГАК „Народни фронт“ роди се од осам до 8,5 одсто деце која имају телесну масу изнад 4.000 грама, од чега се око три одсто беба квалификује као хипертрофично, односно натпросечно крупно.
– Током 2018. године најкрупнија беба имала је 5.800 грама, а порођај је довршен царским резом.
Како доктори наводе, врло често се дешава да „бебе рекордери“ нарасту више него што је нормално због метаболичких поремећаја мајке, те неретко у првим данима након рођења могу имати здравствених проблема, али и у каснијем, одраслом добу, па се баш због крхког здравља оваква деца зову и „џинови на стакленим ногама“.
– Крупно новорођенче увек побуђује сумњу на такозвани гестацијски дијабетес, односно шећерну болест која се први пут јавља у трудноћи, а пролази са престанком трудноће. Таква деца су обично неколико недеља незрелија него што одговара гестацији, а то се посебно манифестује чешћом појавом проблема са дисањем (респираторног дистрес синдрома), па чак и ако су крупна деца рођена на време. Из овог разлога, крупна деца у првим данима захтевају интензиван надзор – каже наша саговорница и додаје да се ипак врло често сама природа потруди да „бебе џинови“ започну потпуно здрав живот након рођења.
Стручњаци наводе да је јако битно пре порођаја одредити телесну масу плода не би ли се испланирао одговарајући начин порођаја, јер крупне бебе током рођења могу повредити себе, али и мајку ако порођај није добро испланиран.
– Све укупно крупна беба јесте велика брига, како за гинеколога-акушера, тако и за неонатолога, али такође, представља велику радост за мајку и велики понос за очеве. Бебе рекордери могу, али не морају да израсту у крупне људе, то одлучују гени и фактори средине – закључује докторка Лазић Митровић.
ДЕЧАЦИ КРУПНИЈИ ОД ЦУРИЦА
Статистика из београдских породилишта каже да су у већини случајева новорођенчад мушког пола крупнија у односу на девојчице.
У 2018. РОЂЕНО 20.112 ДЕЦЕ
У Београду је у 2018. години, према подацима Секретаријата за управу-Сектор статистике, рођено 20.112 малишана, од којих 17.520 чији су родитељи Београђани.
МИЛА СА 5.250 ГРАМА
Пре неколико недеља, некако одмах после „македонске џин бебе“, у КБЦ „Звездара“ је рођена девојчица Мила са 5.250 грама
Александра Милутиновић Блиц
