Почетна » БеФем: До бољег положаја жена на селу

БеФем: До бољег положаја жена на селу

од admin
0 коментар
iop

 

Кампања “Жене говоре” коју је покренуо БеФем има за циљ да истакне позитивне примере и додје до шире јавности, како би и жене изван активистичких кругова увиделе значај активизма и феминизма, и самим тим подстакле промене у својим локалним заједницама, наводи председница удружења БеФем Јелена Вишњић.

“Увидели смо да постоји један брисани простор, једна невидљива историја, заправо врло интензивна историја женских гласова, треба да се учини видљивом. То јесте један од наших стратешких циљева, то је мапирање гласова који су вишеструко искључивани из доминантних медијских и јавних наратива. Учинило нам се да би било важно да пренесемо поруке и искуства жена са којима смо ми сарађивали из различитих села, и то је просто постао материјал и садржај наше кампање Жене говоре”.

Удружење је још пре неколико година у сарадњи са Фондацијом Јелена Шантић и неколико других организација, започело Летње феминистичке сусрете младих сеоских жена у малом селу Бездан на обали Дунава, које се налази на тромеђи између Хрватске, Мађарске и Србије.

“Тада смо мобилисали једну читаву генерацију младих жена. Успјеле смо да их повежемо и са женама које долазе из различитх градова и ту на лицу места смо заједно пробале да деконструишемо неке од кључних тековина патријархата, али и да видимо шта су то феминистичке политике које би могле да унапреде њихов рад. Први Летњи феминистички сусрети били су, сада већ давне, 2014. године и ми смо наставиле то наше једногодишње окупљање и у оквиру развоја различитих Бефем програма”, додаје она.

Истиче да су сусрети њима најдражи, и да је су дружење, сарадња и различите заједничке активности које су настајале из Летњих феминистичких сусрета биле увод и за иницијативу Зелена феминистичка трансферзала.

“Врло је било важно да се трансформишу та знања и да делујемо заједно на локалу, али не тако да дођемо на локал и донесемо вештине, него да се мапирају потребе које долазе од одређених група. Иако је врло важан читав активистички набој који се дешава на друштвеним мрежама а мислим да је оно што заиста доноси истинску промену заправо трансформација локалне заједнице”, наводи Вишњићева.

iop

Тим поводом су одлучиле да у оквиру иницијативе у првој фази мапирају заједно са женама из Прибоја, Ужица и околине Сомбора које су њихове локалне потребе, али и шта су они успеси који су до сада постигле и шта је оно што је могуће да заједно удружене направимо за њихову локалну заједницу, као и шта је могуће да оне из те локалне заједнице које знања заправо пренесу и њима.

Успеле су да покрију више активности. Виделе су се и са женама из телевизије Форум, женама једног села код Прибоја, Ужичанкама.

“Прије тога је урађен један кратак филм о једној новој иницијативи у Сомборском крају ‘Поља лаванде’. Жене су се окупиле и на једном парчету земље почеле да саде лаванду и мени су увек те врсте колективне акције колективних удруживања јасан сигнал да до неке промене у једном тренутку мора доћи”, каже Вишњићева.

БеФем је за иницијативу Зелена Феминистичка Трансферзала конкурисао преко портала промени.рс. Истичу да је то врста нове политике солидарности кроз донаторску политику и да представља пионирски гест.

“Не само што смо све време ослушкивали једни друге и што се успоставио партиципативни модел рада, него што смо били у могућност да градимо те мостове знања једни између других, и мојој организацији је било врло важно да успоставимо континуитет децентрализације феминистичке политике и зато нам је и била и важна подршка свих ових група. Такође, ово чиме се ви бавите, као Медиа центар, да се медијски архивирају различите иницијативе, јесте један медијски искорак и мени архивирање свих важних женских гласова и иницијатива увек буди наду у могућност промјене”, наводи Вишњићева.

У Војводини постоји читава група интезивног феминистичког врења у Србији

Како каже Вишњићева незахвално је да нека жена која је одрасла у граду и ужива у различитим привилегијама говори и преводи контекстуалну стварност неких жена које живе у неким другим заједницама.

“Друго, чини ми се и у неким другим заједницама са различитим женским групама које су деловале у сеоским заједницама нисам жељела да приступим из неке хијерархијске позиције знања и искуства градског језгра јер сам мислила да у процесу еманципације жена једино што можемо да урадимо јесте да будемо све заједно и да учимо једне од других”.

sar

Вишњићева истиче да је имала отпор према различитим програмима и пројектима оснаживања жена који су се бавили конзервирањем персоналне услуге.

“Када то говорим, говорим о једном пакету мјера и финансија које су дониране женским сеоским групама које су се бавиле традиционалним вештинама, кукичањем, спремањем колача итд. јер сам осетила да тамо постоје, а показаће нам и реалност, различите групе и различите иницијативе које су одлучиле да остану у локалним заједницама и да те исте унаприједе и промјене”, додаје она.

Наводи да су то су биле жене које су имале имање у власништву што је, како каже, заправо мало другачије у односу на оно што је општа слика.

“Веома је мали проценат жена су власнице пољопривредног газдинстава које немају здравствена и социјална осигурања, тако да откриће жена које су одлучиле да остану, баве се различитим облицима органске производње, покрећу своје фарме, су биле право освежење и чини се се да у Војводини постоји читава група жена, као и да је то можда у овом тренутку најинтезивније феминистичко врење у нашој земљи”, истиче она.

 

БеФем има план да из различитих секција, градова, заједница буду део тог великог женског гласа, који се некако, како кажу из БеФем-а, повременемо утиша, али нас мање више упозорава на гореће друштвене проблеме.

Foto: MRCN

Медиа & реформ центар Ниш   www.мирц.рс

Можда ти се свиди

Оставите коментар

1 + 10 =