Уместо предвиђених 46 теренских екипа, београдска Хитна помоћ има само 21, и због тога, вероватно, бележи и најмањи број интервенција на 1.000 становника у односу на своје колеге у Нишу, Новом Саду и у Крагујевцу.
То је показала анализа „Ефикасност рада Градског завода за ургентну медицину Београд“, коју су припремили и јавности представили Покрет Право на живот – Мери (Покрет Мери) и Грађанске иницијативе. Анализа је урађена класификовањем и поређењем званичних доступних података из надлежних институција и обухвата око 1.200 докумената, наводи се у саопштењу.
Поређењем резултата четири Завода за ургентну медицину колико их у Србији има (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац) закључено је да је ефиканост рада београдског завода за око 40 одсто мања у односу на остала три.
Београдски Завод реализује најмањи број интервенција на 1.000 становника – 64. Колеге у Заводу у Крагујевцу су најревносније, имају 103 интервенције на 1.000 становника, у Нишу 100 и у Новом Саду 98, опет много више него у Београду, оцењује се.
Анализа је показала и да београдски Завод има довољан број медицинског особља, како то прописи предвиђају – 230 лекара.
„Ако се зна да се у екипи налази један лекар, један техничар и један возач, а да има пет смена, питање је – где су ангажовани остали лекари и техничари. Питали смо и Завод, и Министарство здравља и добили информације које указују да је, по нашој процени, најмање 50 чланова особља распоређено на дежурства комерцијалне природе, по спортским центрима, судовима, јавним површинама“, рекао је Дејан Зејнула из Покрета Мери, на конференцији за новинаре.
Документи прикупљени током истраживања показују да је, донедавно, особље београдске Хитне помоћи било ангажовано у „амбулантама“ формираним у Вишем и у Касационом суду, као и на базенима „Милан Гале Мушкатировић“ и „Мирко Сандић“. Није јасно због чега су на овим местима формиране тзв. амбуланте и зашто је за рад у њима ангажовано особље из редовног дежурства. У судовима и спортским центрима забележено је 1.035 прегледа, а од тога су само два захтевала хитну интервенцију, указује се у саопштењу.
Инспекција Министарства здравља недавно је, након пријаве Покрета Мери, донела одлуку о затварању ових амбуланти, основаних мимо прописа, додаје се.
Завод је имао и уговор о сарадњи са ЈП „Ада Циганлија“, којим је двомесечно ангажовање различитих екипа Хитне помоћи у четири амбуланте на Ади током лета плаћено више од 4.5 милиона динара, а за које је, како у Покрету Мери кажу, такође ангажовано редовно особље.
Анализа садржи и друге податке који доводе у сумњу ефикасност рада Завода за ургентну медицину Београд и она је јавно доступна, на сајту Покрета Мери.
„Зашто београдска Хитна помоћ има нижи степен ефикасности од завода у друга три града? Како Ниш, Нови Сад или Крагујевац имају довољан број екипа према броју становника и виши број интервенција на терену? Зашто није исто да ли зовеш хитну помоћ у Београду или у Крагујевцу?“, упитао је Зејнула и додао да су изнети подаци довољан разлог да надлежни органи испитају управљање овом здравственом установом.
Он је, такође, додао да ће Покрет Мери поднети кривичну пријаву против директора Завода др Горана Чолаковића због несавесног управљања и злоупотребе службеног положаја.
Покрет Мери је крајем септембра прошле године представио јавности Предлог закона о хитној помоћи, с озбиром на то да у Србији област ургентне медицине није посебно регулисана, ни уредбом, ни законом, што није случај у земљама у окружењу. Посланици Скупштине Србије су упознати са Предлогом и он се налази у скупштинској процедури.
