Претње новинарима и медијима на интернету интензивније су и чешће од физичких претњи и притисака, редакције махом немају развијене протоколе и механизме којима би одговориле на ове врсте напада, а законодавни оквир не пружа адекватну заштиту, показује нови извештај БИРН Србије и Независног удружења новинара Србије „Безбедност новинара у дигиталном окружењу“ (Преузми извештај).
Угрожавање безбедности утиче на ментално здравље новинара и новинарки и мења односе у самим редакцијама, као и однос према послу и посвећеност професионалним стандардима се доводи у питање. Дигитално насиље се обично „нормализује” и сматра се уобичајеним делом посла.
„Најупечатљивији налаз истраживања је то што су говор мржње, претње, увреде, застрашивање, притисци и остали облици дигиталног насиља над новинарима толико распрострањени у Србији да новинари сматрају да је то постало свакодневно, ‘нормално’ окружење у ком раде и цена коју плаћају за посао којим се баве. Када се суоче са неким обликом дигиталних претњи и увреда, углавном их не пријављују јер знају да се, на институционалном нивоу заштите, ретко кад нешто предузима и решава“, каже др Александра Крстић, ванредна професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду и једна од ауторки извештаја.
Угрожавање безбедности новинара може да води самоцензури, одустајању од прича и тема које су важне јавности, а то заправо значи угрожавање квалитета јавног информисања, независности медија и слободе говора.
Многи новинари увреде и претње ретко пријављују и алармантно је колико новинари и новинарке немају поверења у институционални систем заштите ни у надлежно тужилаштво или судове. Пракса показује да је потребно ускладити кривично законодавство и друге законе са дешавањима у дигиталном простору, како би се напади процесуирали.
„У последњих неколико година велики број пратњи и узнемиравања новинара и новинарки долази путем интернета, пре свега друштвених мрежа и уочили смо да је неопходно ускладити кривично законодавство али и друге законе са дешавањима у дигиталном простору. Поред потребе да се случајеви напада и претњи упућених новинарима што брже процесуирају од стране надлежних органа, исто тако је јако важно да се такви напади осуде од стране високих државних функционера, као и да се престане са притисцима и таргетирањем новинара и медија од стране истих јер на тај начин само постају мета веома озбиљних напада“, каже Марија Бабић, правница Независног удружења новинара Србије и једна од ауторки извештаја.
Управо већа брзина, интерактивност и двосмерност комуникације води окружењу у ком се медији ослањају на дигиталне платформе како би дошли до већег броја корисника, али су са друге стране, постали изложенији нападима, увредама и претњама него што је то раније био случај.
Пораст оваквих напада и притисака на новинаре и медије, види се у евиденцијама које воде новинарска удружења, али такође и у подацима тужилаштава.
На нивоу професије и шире медијске заједнице недостаје новинарске солидарности са новинарима и новинаркама изложеним нападима, а новинари и уредници се махом окрећу јавности у коју још једино имају поверења, надајући се да ће их јавно писање о нападима и претњама које доживљавају спасити горих последица или евентуалне ескалације претњи.
„Све налазе овог истраживања треба читати у општем, друштвеном контексту који не погодује развоју слободних и независних медија. Претње и притисци, интензивне јавне кампање које воде представници највиших државних органа, култура некажњивости и слабе институције воде у ситуацију у којој су новинари и медији легитимне „мете“. Осим што треба ојачати капацитете самих редакција, кроз измене закона треба инсистирати на ефикаснијим заштитним механизмима и снажнијем одговору институција“, каже Тања Максић, програмска менаџерка и истраживачица БИРН-а и једна од ауторки извештаја
Цео извештај можете прочитати на линку: „Безбедност новинара у дигиталном окружењу“. ( ПРЕУЗМИ ИЗВЕШТАЈ )
