Увођењем централизованих јавних набавки у здравству, директори установа, али и шира јавност, остали су без увида у аутсорсинг, односно запошљавање приватних фирми. Одлуку о набавци лекова, медицинске опреме, ангажовању фирми за чишћење, обезбеђење, кување, доноси држава, тачније Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање.
Избором агенција, који иде из једног центра за све установе, отвара се могућност за милионске послове државе и приватних фирми, за које се поставља питање да ли нуде најбоље услове и најнижу цену, јер тендери често мимоилазе закон, а међу понуђачима буде само једна компанија.
“До 2017. била сам директорка Народног фронта, а 2018. су кренули централни тендери са лековима, а онда и за све остало, за набавку медицинских апарата и све врсте аутсорсинга. До тада су директори болница расписивали тендере за приватне фирме и они су били јавни. Постојали су тендери са највећим бројем понуђача. Бирала се фирма која нуди најбоље услове и најнижу цену, та је добијала посао. Тендери су, за разлику од ових централизованих, били транспарентни”, прича за Нова.рс специјалисткиња гинекологије и акушерства проф. др Снежана Ракић, бивша директорка ГАК Народни фронт и посланица Народног покрета Србије.
Она наглашава да директори већ годинама немају никаквих могућности да организују аутсорсинг у болницама којима руководе.
“Све то ради држава. Нико нема увид како и на који начин. Истина је да у неким случајевима аутсорсинг болницу мање кошта него да има своје чистачице, обезбеђење, кухињу, али се поставља питање квалитета, стручности, а и најважније, како је одређена приватна фирма дошла до посла, како је прошла тендер. Кога то држава унајмљује? Ко су људи који конкуришу на тим тендерима?”, пита докторка.
Почело са лековима…
Централизоване јавне набавке почеле су са лековима и медицинским апаратима. Међутим, у последњих неколико година приватне фирме за здравствене установе организују и послове одржавања хигијене, обезбеђивања објеката, прања постељине, а од недавно и припрему болничке хране.
“Није исто кувати за болницу и за ресторан. У болници леже различити пацијенти и онај ко спрема оброке мора бити специјализован за то. Имали смо некад одличну кухињу у ГАК-у, са дијететичарем, а да ли то поседују фирме које сад спремају оброке за болнице, не знамо, јер се руководиоци установа ништа не питају. Болнице некада нису биле део централног снабдевања, које контролише Министарство здравља, имали смо слободу одлучивања”, наглашава проф. др Ракић.
Како држава независно од директора болница склапа уговоре са приватним фирмама за аутсорсинг, отвара се могућност за договоре и са онима који не нуде најбоље услове и најнижу цену, а колико новца иде у чији џеп, такође није познато.
“Где су ти тендери и на који начин се бирају фирме, колико их се јавило за неки одређени посао, колико их плаћају, ништа не знамо. У приватним болницама се доноси одлука о аутсорсингу тако што главни менаџер добије три понуде, па бира ону која највише одговара. Менаџмент установе бира са ким ће потписати уговор“, каже професорка Ракић.
Због набавки ухапшен министар здравља
На који начин функционишу централизоване јавне набавке и колико у таквом пословању има места за корупцију и злоупотребу службеног положаја, показује и најсвежији пример из суседне Хрватске, у којој је крајем ове недеље, због сумње на коруптивне радње, ухапшен министар здравља Вили Берош.
„Централизоване јавне набавке заступљене су и у суседним државама. Хрватски министар здравља ухапшен је управо због сумње на злоупотребу положаја и корупцију, приликом јавне набавке за здравствене установе. Кад би неко тужилаштво започело истрагу у Србији у овој области, ко зна на шта би све наишли“, каже проф. др Ракић.
Министар здравља Хрватске Вили Берош ухапшен је рано јутрос када су припадници УСКОК-а претркрајем оесли његову кућу. Према првим информацијама, он је осумњичен за умешаност у коруптивне радње приликом набавке опреме за болнице.
Канцеларија европског јавног тужиоца (ЕППО) у Загребу открива да је покренула истрагу против осам физичких лица, укључујући министра здравља Вилија Бероша и одговорних особа из две загребачке болничке установе, као и две правне особе, због основане сумње да су починили кривична дела примања и давања мита, злоупотребе положаја и овлашћења, те прања новца.
Приватно чишћење, обезбеђење, храна
Подсетимо, у Универзитетском клиничком центру Србије прво су ангажовали приватно обезбеђење, потом агенцију за чишћење, па прање веша, а недавно и за кување болничких оброка, а ситуација је слична у свим болницама у земљи.
На Нова.рс писали смо о гашењу централне кухиње у УКЦ Србије, након што је затворен Техничко-економски центар (ТЕЦ), који је у кругу болница, а пружао је услуге исхране, прања и пеглања веша, као и одржавања зеленила. Након гашења ове државне фирме, више од 100 људи остало је без посла.
Припрема оброка за пацијенте додељена је фирми Про Цхеф (ПроШеф) која ће, према писању медија, оброке дневно наплаћивати 2.516 динара, док је у време ТЕЦ-а, цена дневних оброка износила 830 динара.
Ова фирма је, као предводник конзорцијума пет фирми, добила посао припреме хране за УКЦС, али и за још 20 установа, међу којима у 16 нема пацијената.
Подсећамо и да су 2021. године фирме ПроШеф и Тиме Партнер добиле два тендера које је расписао УКЦС, за оброке у ковид-болници Батајница и новој згради Клиничког центра. Иако је њихов тадашњи конкурент Мовие Китцхен дао два и по пута јефтинију понуду, из управе УКЦС тврдили су да је тендер расписан по закону, а дисквалификовали су понуде чијим би прихватањем држави уштедели 622 милиона динара.
Наиме, приватна фирма Тиме Партнер, чија је основна делатност чишћење зграда, а у власништву је Манојла Мандрапе, 2022. године се нашла и на оптужници Тужилаштва за организовани криминал, као део групе осумњичене за криминално удруживање, прање новца и пореску утају.
Фирме блиске СНС
Међу фирмама ангажованим у септембру од стране РФЗО, за услуге припреме оброка у здравственим установама, на списку фирми са сумњивом прошлошћу, нашла се и компанија блиска Српској напредној странци Т&М Гроуп Солутионс, која нуди „услуге обезбеђења“, а за коју је јавност чула током децембарских избора 2023. Тада је откривено да су њена возила довозила фантомске бираче из Републике Српске на београдске локалне изборе.
Подсетимо и да је актуелни министар финансија Синиша Мали још 2022. године истакао да „наше здравство мора да иде у корак са дигитализацијом, а директори здравствених установа морају да покажу одговорност према сваком динару који улажемо у здравство“.
“Зато смо увели централизоване јавне набавке, робно-материјално књиговодство и систем е-рецепт. Желимо да уведемо ред у финансирање у здравству, као што смо увели на нивоу целе државе”, рекао је тада министар Мали.
https://nova.rs/tag/sinisa-mali/
Ана Марковић Нова
