Извештај Међународног монетарног фонда један је од многих који указују на то да договори о методима за зауздавање глобалне емисије гасова стаклене баште углавном остају мртво слово на папиру, наводи Масина.рс.
Како се подсећа у тексту, 2009. група Г20 је постигла споразум о постепеном укидању субвенција за нафту, угаљ и земни гас. Земље Г7 групе су након Париског споразума најавиле да намеравају да укину подстицаје за фосилна горива до 2025, а у међувремену је педесетак земаља објавило да ће покушати да оствари климатску неутралност до средине века.
Уместо тога, субвенције су наставиле да расту, са 5,2 билиона долара у 2017. на актуелно процењених шест. ММФ процењује да ће овим темпом до 2025. године оне порасти на 6,4 билиона.
Како преноси Гардијан, за две трећине подстицаја одговорно је свега пет земаља: Кина, САД, Руска федерација, Индија и Јапан.
Директорка ММФ-а, Кристалина Георгијева, је на једном од састанака Уједињених нација недавно изјавила да би се глобална емисија угљеничких гасова могла смањити за трећину када би се до 2025. године, уместо да се повећавају, све субвенције укинуле – односно у цену горива урачунали сви пратећи трошкови и цена загађења, пренео је Ројтерс.
Дестимулисање производње, трговине и употребе фосилних горива је неопходно да би се успорило загревање планете које прети да доведе до истребљења живота. Начин на који ММФ рачуна субвенције и тумачи њихов утицај, међутим, изазива критике међу конзервативним економистима.
Како преноси Гардијан, експлицитне субвенције износе само осам одсто, а пореске олакшице шест одсто субвенција на које се у извештају мисли, док 42 одсто представљају здравствени трошкови грађана које загађивачи не плаћају и недостатак надокнаде за смрти од загађења, а 29 одсто трошкови које изазива прилагођавање климатској кризи и санација њених последица. Заговарачи постојећег модела економије су зато протеклих година тврдили да су субвенције које приказује ММФ десет, па и двадесет пута веће од реалних.
На интернет страници посвећеној овој теми увелико се проблематизује и друштвено-економска неједнакост и наводи да 20 одсто најбогатијих домаћинстава на свету имају шест пута већу економску корист од спорних субвенција него најсиромашнија петина. У истом даху се заговара опрез у формулисању економске реформе у пољу енергетике да терет енергетске транзиције не би додатно оптеретио плећа најсиромашнијих.
Актуелни приступ ММФ-а климатској кризи одступа од политике организације која је деценијама била једна од ударних песница неолиберализма. Да у питању није привид, како наводи портал Машина.рс, сведочи између осталог, крајем септембра објављени чланак Џозефа Штиглица. У овом тексту познати економиста тврди да је скретање ММФ-а са дотадашњег курса довело до покушаја свргавања Георгијеве, актуелне директорке фонда. Штиглиц скреће пажњу и на то да се ММФ више не понаша као онај исти утеривач дугова на који је свет навикао, те да је у протеклих годину и по играо позитивну улогу у санирању економских последица пандемије по сиромашније земље.
Опстанку живота на земљи би свакако погодовало да што више актера у светској економији освести опасности и нужност хитних промена у размишљању и делању. У међувремену смо осуђени на нове мрачне статистике. Наиме, Уједињене нације су крајем септембра такође објавиле извештај који се тиче глобалног загревања у ком се предвиђа да ће емисија гасова стаклене баште, уместо да се по договору преполови у односу на показатеље из 2010. године, до 2030. године порасти за 16 одсто.
