Бојан Обрадовић из села Велика Дренова код Трстеника већ три године како не спава због воде која му потопи цело домаћинство када падне киша. Тврди да је то због изградње пута који је у власништву општине Трстеник, а иако се жалио безброј пута и судио са општином, решења још увек нема. Овај изморени Трстеничанин каже за Нова.рс да се плаши да се не удави у сопственом дворишту.
„Верујте, не знам више шта ми је чинити. Те 2019. године задесиле су нас катастрофалне поплаве. Штета на мом имању је процењена на 2,2 милиона динара. Потопљени су ми усеви, пластеници, поврће, све је било уништено. Од тада, иста ситуација се догађа чим падне мала киша. Мене не плави никаква река, него је општински пут издигнут и ја сам остао као у лавору. Кад падне 15 литара кише, морам да укључим пумпе јер је у дворишту потоп. Попуцали су ми зидови на кући јер је темељ био у води. Такође, вода је ушла у кућу, у оставу где ми стоје замрзивач и веш машина. Све ће ми страдати и отићи дођавола“, каже уплашени Бојан.
Пошто вода која настаје због, како тврди, издигнутог пута, не може природно да истекне из његовог дворишта, Бојан мора да испумпава воду у јарак регионалног пута Велика Дрнава-Опарић.
„Изградњом пута је поремећен природни ток воде. Дакле, нисам имао другог избора осим тог јарка. Међутим, 2020. године је републичка инспекција изашла на терен и забрањено ми је да на том месту испумпавам воду јер то, како кажу, угрожава асфалтни пут. Онда сам се поново обратио општини да ми барем омогући место где могу да испумпавам воду, а да никог не угрожавам“.
Пошто није било решења, Бојан је затражио помоћ на суду, али је ни тада није добио.
„Завршио се судски поступак на такав начин што је то враћено на управни поступак да то општина реши. Замислите, у суду се деси крађа документа који су послали из Београда, а у ком пише да ми је забрањено да испумпавам воду у јарак. Приликом вештачења, докуменат је нестао, није га било у судским списима. Заправо, не бих ни знао да га нема, да вештак није рекао како могу да испумпавам воду у јарак. Рекох, кажу ми да је забрањено, а он каже да то нигде не пише и он у свом вештачењу наводи да то није примио као докуменат. На следећем рочишту, судија ми је тражио тај докуменат, ја га дајем и он га поново уводи у списе. Овд енико не ради свој посао како треба. А сам у проблему, притом сам потрошио преко 200.000 динара због судских трошкова“.
На крају свега, одлучено је да општина Трстеник изађе на терен како би пронашла решење, али општина, ни после три месеца од доношења одлуке, није ништа урадила.
„Њих то не занима и они то неће да реше. А шта ја да радим? Цело имање ми је под водом, али нисам само ја угрожен јер има још људи који су слали дописе. Молио сам општину да ми макар одобре где ћу да црпим воду, међутим нису се удостојили ни да ми одгворе на то. Ако испумпавам на њихов пут, може неко други да ме тужи јер та вода иде код неког право у двориште. У безилазној сам ситуацији. Њихова констатација је „Ово је катастрофа“ и ништа више. Они су дужни да направе записник, а ниједан записник нису направили кад год су долазили него само гледају и причају „Ово је катастрофа“. Па докле више, мајку му?“, пита се забринуто наш саговорник.
Поводом тврдњих нашег саговорника Бојана Обрадовића о ситуацији на његовом домаћинству, контактирали смо општину Трстеник, али до објављивања овог текста нисмо добили одговор.
Сања Радовановић Нова
