Било би згодно пребројати колико су пута критичари власти у таблоидима проглашени болесницима и непријатељима. Стотине или хиљаде пута? Онда замислити те тзв. новинаре који иду около и хиљаду пута урлају упиру прстом и урлају „болесник, болесник”, „издајник, издајник”! Јасно је каква би њихова дијагноза била. Али каква је дијагноза друштва у коме они урлају са главне медијске сцене и чују се у милионима домова? Овог пута су се закачили за Рашу Недељкова, програмског директора ЦРТЕ, те Игора Бандовића и Бојана Елека, који воде БЦБП
Таблоиди против невладиних организација. Нова рунда.
Био је довољна само једна изјава Раше Недељкова, програмског директора Центра за истраживање, транспарентност и одговорност ЦРТА.
Недељков је, веровао је, сликовито објаснио до које мере у јавности носиоци власти присвајају туђе успехе, па на крају, ето, и медаљу кошаркашке репрезентације Србије, вицешампиона света. Аргумент је био да би се титула са Мундобаскета још више политички експлоатисала.
Политика замеси, Информер испаљује
На томе му је приговорено у тексту у Политици. Оном у којем се између осталог каже:
„Александру Вучићу се свашта може замерити и приговорити, осим да је икад покушао да спортисте искористи у политичке сврхе.”
У прорежимском гласилу Информер Недељков је врло брзо постао – „болесник”.
„Ово је болест! Тешка болест мозга! Ђиласовци, хејтери на Шолаковој телевизији отворено поручују да мрзе Србију!”, пише у београдском таблоиду који добрим делом финансирају грађани Србије кроз различите (спорне) конкурсе за суфинансирање медија.
По Информеру, Недељков је један од оних који „мрзе Србију и радују се нашем поразу!”
Па се онда додаје: „И то не крију и поносе се болесном мржњом. Мржњом према председнику Александру Вучићу, али и према читавој држави Србији и свим Србима, па и према нашим кошаркашима.”
АЛО је јавио: „Опозиција се радује поразу хероја нације!”
Таблоидни линч да се уништи сваки критички глас
„Најблаже речено, такво искуство није пријатно, али болесније бих се осећао да ме Информер и њему слични славе као хероја”, прича Недељков за Цензоловку.
„Сигуран сам, међутим, да има много квалитетних људи који се клоне било каквог јавног ангажовања управо из страха да ће им такви ‘медији’ упропастити живот провлачећи их кроз најгори муљ. Таблоидни линч служи томе да се утиша сваки критички глас и, нажалост, у великој мери испуњава своју сврху.”
ЦРТА је у Информеру оптужена и да „злоупотребљава трагедије” које су се догодиле у Основној школи „Владислав Рибникар”.
АЛО пише да је ЦРТА „отворено стала на страну опозиције” и да „њихов програмски директор даје подршку покушају срамног скупљања политичких бодова над убијеном децом”.
Питање је шта невладине организације могу да ураде како би се заштитиле. Да се обрате суду, пишу тужбе… Верују ли уопште да институције могу или хоће да реагују?
„Принципијелно заговарам став да грађани, као и удружења грађана, треба да користе све механизме које им закони дају у заштити јавног интереса, али и сопствених права. Ипак, свесни смо да институције, па и оне правосудне, често неће да раде свој посао”, оцењује Недељков.
Сатисфакција која би могла да се добије на суду, сматра он, чини се тек као предалек циљ који би захтевао превише енергије.
„Утисак је и да новчане казне, чак и када бивају изречене, не погађају превише те квазимедије, с обзиром на то да су симболичне спрам прихода које они остварују служећи центрима политичко-финансијске моћи, а то углавном значи да дубоко завлаче руку у јавни џеп, односно у џепове свих грађана.”
Организована кампања и против БЦБП
Осим организације ЦРТА у последњој таблоидној кампањи на удару се нашао и Београдски центар за безбедоносну политику (БЦБП).
Национални конвент о Европској унији осудио је „злонамерну и организовану таблоидну кампању” којој су изложени БЦБП, као и Игор Бандовић и Бојан Елек, директор и заменик директора ове организације.
Они истичу да је систематска злоупотреба таблоида и других медија у сврху рушења репутације организација цивилног друштва постала свакодневна појава у Србији.
„Оваквим нападима изложене су посебно организације које се баве најосетљивијим друштвеним темама у оквиру којих, због свог доследног и утемељеног става, често изражавају критички став према политикама и потезима власти”, наводи се у саопштењу.
Заједничка карактеристика таквих кампања, како кажу, јесте „пласирање непроверених и непотписаних садржаја са циљем навођења читалаца на одређене закључке преко таблоидних портала, како би их затим други медији преузимали и наставили са њиховим ширењем”.
Информер је пре тога јавио:
„Умало избила туча! Бојан Елек оптужио Игора Бандовића да је украо 300.000 евра од спонзора.”
БЦБП је најавио да ће заштиту потражити на суду.
Образац по ком се невладин сектор представља као група плаћеника с тачно одређеним задацима страних моћника није нов.
Или речима Вечерњих новости: „ДОКАЗ ИЗ БРИСЕЛА ЦРНО НА БЕЛО: Ко то диригује НВО из Београда?”
На питање Цензоловке постоји ли једноставан начин да се демистификује рад невладиних организација, Недељков одговара да је „по том уврнутом обрасцу, држава највећи страни плаћеник”, јер, како каже, ка њој се слива највише страних донација.
„Нема једноставног начина за, како кажете, демистификацију, јер не располажемо ни приближно истим полугама моћи ми који смо жигосани и они који жигошу”, каже Недељков.
„Ипак, ситуација се споро, али евидентно мења набоље. Цртино истраживање ‘Ставови грађана о учешћу у демократским процесима 2022.’ дало је налаз да скоро 50 одсто грађана сматра да цивилни сектор штити јавни интерес.”
Такав ниво поверења грађана био је незамислив у последњој деценији прошлог века, када је у ратном амбијенту лансирана та мантра о издајницима и плаћеницима, закључује саговорник Цензоловке.
Ilustracija: Mane Radmanović
Данијел Апро Цензоловка
