Исказ о томе на који начин је осумњичени за отмицу злостављао дванаестогодишну Монику Каримановић – само је последњи у низу примера како из институција цуре – излазе информације. Инспектори из канцеларије Повереника у контролу су кренули сумњичавии, водећи се искуствима три ранија случаја, када је утврђено да податке нису достављала службена лица, већ да су таблоиди све измислили. Испоставило се, међутим, да то овде није био случај.
Повереник за заштиту података о личности Милан Мариновић за Инсајдер каже да је поређењем службене белешке, записника и онога што су објавили медији констатовано да постоји доста сличности и да има основа за сумњу да је неко од службених лица доставио информацију неовлашћеним лицима чиме је прекршио кривични законик.
„Ми смо због тога и поднели кривичну пријаву“ , каже Мариновић.
Повереник је кривичне поднео раније и због објављивање тајних података из војног досијеа Зорана Живковића и личних података учесника протеста у Пожеги. Ови случајеви су, међутим, и даље без судског епилога.
Зато, Повереник сматра да се на тај начин може закључити да се закон не поштује и да право грађана, основна људска права, нису у правој мери заштићена.
Ана Тошкић из организације Партнери за демократске промене Србија каже да се на овај начин пре свега шаље порука неодговорности и некажњивости.
„Онај ко злоупотреби податке због различитих циљева или намера неће на крају за то и одговарати“, истиче Тошкић.
Јелена Адамовић из организације Схаре истиче да постоји једна једина пресуда која се ондосила на ситуацију када су подаци практично пренети из Србије у другу државу без овлашћења.
„Ми смо суочени са тиме да постоје много озбиљније повреде, међутим, те повреде које су много озбиљније остају несанкционисане“ , додаје Адамовић.
Крајем 2015. године некадашњи директор Курира Александар Корниц изнео је низ оптужби на рачун актуелне власти. Уместо да реагују тужбом, власт је одлучила да одговори објављивањем Корницовог здравственог картона из психијатријске установе Лаза Лазаревић.
Министар полиције крајем 2017. године на питање Инсајдера да ли чињеница да је тужилаштво утврдило да је информација о здравственом картону бившег директора Курира процурела из МУП-а указује на то да је то била политичка одлука донета на највишем нивоу, рекао је да нема ту информацију.
„Ја немам информацију да је било ко из полиције дао ту информацију, и волео бих да ми из тужилаштва кажу ко је из полиције то урадио јер ја стварно не знам“ , рекао је Стефановић.
У надлежном тужилаштву за Инсајдер међутим кажу да идентитет лица треба да открије МУП.
Да не зна како су крштенице двојице швајцарских репрезентативаца албанског порекла, које је претходно тражила Канцеларија за КиМ – завршили у таблоидима, тврдио је 2018. и директор ове канцеларије Марко Ђурић и уместо одговора оптужио новинаре Инсајдера да су навијачи.
„Морам да вам кажем да ми је драго да видим да се бринете за Шаћирија и Бехрамија“ , рекао је Ђурић на шта му је новинарка Инсајдера одговорила да брине о потенцијалном кривичном делу.
„Драго ми је да се бринете за људска и грађанска права грађана Србије јер они то јесу. Мислим да је добро да питате своје колеге из медија како су дошли до тога, ја могу само да вам кажем да немам било каква сазнања да је дошло до кршења закона“ , одговорио је тада Ђурић.
Те информације требало би да имају надлежна тужилаштва. Она, међутим, већ годинама Повереникове кривичне пријаве држе у предистражној фази. Тако је баш због непостојања санкција – објављивање осетљивих података постало средство у борби против политичких противника и за подизања тиража.
Управо на то упозорава и Ана Тошкић из организације Партнери за демократске промене Србија.
„То је оно што је најопасније. Дакле, имамо један конценстрисан систем моћи који има информације о готово свим грађанима ове земље и онда можемо да претпоставимо да је питање само момента или питање процене нашег понашања када ће бити потребно или подобно да се те информације искористе и злоупотребе“, истиче Тошкић за Инсајдер.
Недостатак санкција за неовлашћено достављање личних података грађана шаљу јако лошу поруку. Повереник ипак додаје да то грађане не треба да обесхрабри у подношењу пријава.
„Надам се да ће се та пракса променити и да ће и надлежни схватити значај за сваког грађанина појединачно али и уопште за друштво и систем – значај процесуирања таквих случајева и поступања по таквим пријавима“ , додаје Мариновић.
А док надлежни не одлуче да поштују закон, грађанима једино преостаје да се надају да њихови лични подаци, због тога што нису подобни или различито мисле, неће осванути у скупштинском преносу, на насловницама таблоида или друштвеним мрежама.
