Српска православна црква и њени верници 16. јануара по јулијанском календару, односно 29. јануара по грегоријанском календару, обележавају дан посвећен празнику Светих верига апостола Петра, када се прославља избављење Светог Петра из тамнице у коју га Ирод баци и свете вериге (ланац) којима он беше окован, а које потом показаше своју чудотворну и исцељитељску моћ, јер би са њима као што је и записано о стварима Светог Павла у Делима апостолским 19, 11–12: „И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловијем, тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тијела његова носили на болеснике, и они се исцјељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.“, те тако и вериге, којима је био окован Свети Петар, исцељиваху болесне. (Цитат из Библије, Нови Завјет, превод: Вук Стефановић Караџић, издање из 1965. године.) О том догађају у Библији пише – Дела апостолска 12, 1–11: „У оно време краљ Ирод стаде да мучи неке чланове цркве, те учини да се Јаков, брат Јованов, погуби мачем.
Видећи да је то по вољи Јудејима даде ухапсити и Петра (а бејаху дани бесквасних хлебова), којега ухватише и бацивши у тамницу предаде стражи од четири вода по четири војника, с намером да га по Пасхи изведе пред народ. Петар дакле беше под стражом у тамници, и црква не престајаше да се за њега Богу моли. На ноћ пре дана када је Ирод хтео да га изведе пред суд, спаваше Петар, окован у двоје верига, међу двојицом војника, а стражари пред вратима чуваху тамницу. И гле, појави се анђео Господњи, и светлост засветли у тамници. Гурнувши га у ребра, пробуди анђео Петра и рече му: Брже устани! И вериге му спадоше с руку. Анђео му рече: Опаши се и обуј обућу своју. – И он учини тако. – И рече му анђео: Обуци хаљину своју и хајде за мном. Петар изиђе и пође за њим, не знајући да је истина што анђео чињаше, и мислећи да је то неко привиђење. Кад прођоше прву и другу стражу и дођоше к вратима гвозденим која воде у граду, она им се сама отворише, и они изиђоше и прођоше једну улицу, и анђео га тад остави.
Кад дође к себи, рече Петар: Сад заиста видим да Бог посла анђела свога, те ме избави из руку Иродових и од свега што је народ јудејски очекивао.“ (Цитат из Библије, Нови Завет, превод: др Лујо Бакотић, издање из 2003. године) Тропар, глас 4.: Рима не оставил к нам пришел јеси, честними веригами, јаже носил јеси, апостолов первопрестолне, имже вјероју поклањајушчесја молимсја: Твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост. (Тропар, глас 4.: Не оставивши Рим к нама си пришао, славним веригама које си носио, први међу Апостолима.
Са онима који им се са вером поклањају, молимо се: Молитвама твојим ка Богу, даруј нам велику милост.) Кондак, глас 2.: Камен Христос, камења вјери прослављајет свјетло, учеников первопрестолника. Созивајет бо всја праздновати, Петре, чудеси твојеја честнија вериги, и подајет согрјешениј прошченије. (Кондак, глас 2.: Стена Христос, као стену вере и првог међу Апостолима прославља те светло, и позива све да празнују чудеса твојих часних верига, Свети Петре, дајући им опроштај грехова.) Кондак други, глас 2.: Верховнаго и перваго апостолов, истини Божественаго ученика, Петра великаго восхвалим, и того вјероју цјелујем вериги, прегрјешениј разрјешеније пријемљушче. (Кондак други, глас 2.: Похвалимо Петра великог, као врховног и првог међу Апостолима, Божанског ученика Истине, и са вером љубимо његове часне вериге, примајући разрешење од грехова.)
Снежана Недић
