Док се деца радују одласку на једнодневне излете, екскурзије и рекреативне наставе, родитељи се хватају за главу због астрономских цена које иду чак и до 30.000 динара, иако се ради о боравку на пет дана на територији Србије!
Конкретно, мајка гимназијалца и чланица Удружења „Родитељ“ Драгана Соћанин каже за Нова.рс да јој није било добро када је стигла понуда за екскурзију јер, како тврди, осим дневница професора, друге ставке за које треба да издвоје позамашну своту новца, нису познате. Два преноћишта на Златибору – 27.000 динара. Урачунате су биле и улазнице за локацију коју није било могуће обићи у то време.
„Савет родитеља одлучује о најјефтинијој понуди агенције коју школа добије, али више нема најјефтиније понуде. Не могу да не пустим дете на екскурзију, али цене су отишле у небеса. Једино се зна колике су дневнице наставника, то је хиљаду динара по дану, а остало ништа. Дневнице и наставницима и директору и возачу… Катастрофа. Ко, заправо, формира све остале ставке? Оне могу да буду мање што би чинило укупну цену екскурзије мањом. Али то се не ради. Ништа није транспарентно“, каже наша саговорница.
Соћанин објашњава да су проблематичне ставке и улазнице за локалитетет за које је тражен новац, док по добијеној спецификацији пута, нема предвиђеног уласка у музеје.
„Родитељи су питали шта се то плаћа. Онда је директор одговорио да не зна, да је то до агенције, па смо желели да променимо агенцију, али је директор брже-боље склопио уговор са њом, па то није било могуће. И онда смо добили одговор да то нису улазнице за локалитете, него да ће то назвати другачије, рецимо, као накнада за паркинг. Јесмо ми будале? Не можеш тек тако да назовеш ставку како хоћеш. Паркинг од 2.500 динара? Где год да идете, сваки хотел има паркинг. Ништа ми није јасно“, истиче ова мајка.
Како даље прича, њен син је у априлу био на тродневној екскурзији на Златибору, а укупна цена била је око 27.000 динара.
„Два преноћишта и толика цена. Ужасно. У цену је била укључена и улазница за каубојски град „Ел Пасо“, а деца нису ни отишла тамо јер је почетак сезоне тог града у мају. И ко је ту будала? Зашто нам је уопште наведена та ставка, ако се зна да деца неће ићи јер град тада није ни отворен? Директор се смејао и прокоментрисао зашто то нисмо рекли на време? Срамота!“
Према ономе што су нам рекли родитељи, за седмаке из Панчева за само 5 ноћи у Ивањици треба да искеширају 30.000 динара, док једна школа на Звездари за исто толико дана, само за излет у Букуљи, тражи и више од 30.000 динара, тачније 269 евра.
Ништа боље ни повољније нису прошли ни родитељи вртићке деце, јер за њихове једнодневне излете који и не трају цео дан, већ од 9 до 17 сати, плаћају чак 4.900 динара, док свакако највише питања изазива цена екскурзије коју организује Земунска гимназија, где су ђаци за једно ноћење на бази полупансиона у Лепенском виру платили чак 16.000 динара!
Још једна екскурзија са „јачом“ ценом јесте и она коју је реализовала основна школа „Стеван Сремац“ из Добановаца, а где су родитељи за своје осмаке тродневни излет до Ниша платили 19.300 динара. Директорке те школе Венера Ристић Стевановић објаснила је да је то уједно и најјефтинија понуда од оних које су имали на раполагању, те да су ову одабрали након што је усвојена на Савету родитеља.
С друге стране, Александар Сеничић из Националне асоцијације туристичких агенција објашњава за наш портал да су агенције најмањи проблем, те да родитељи нису заинтересовани за више информација о самој екскурзији.
„Постоји Правилник Министарства просвете, науке и технолошког развоја како и на који начин се реализују излети, екскурзије и рекреативна настава, где постоји значајан број обавеза које агенција мора да поштује, као на пример, лекар који мора да путује са нижим разредима, вођа пута, потом наставници који имају своје дневнице, а на све то плаћају се огромни порези и доприноси који нису мањи него отприлике 60 одсто. Према томе, ако наставнику дате дневницу од 1.000 динара, родитељи уствари плате 1.600 динара. То су велики трошкови. Према Закону о туризму, морамо да имамо и водиче или пратиоце групе из агенције“, каже Сеничић.
Он додаје да родитељи заправо плаћају улазнице и оброке и за лекара, вођу пута и два наставника, ако, рецимо, на екскурзију иде 40 деце, а то све повећава цену.
„Иста је ствар за екскурзије. Професори треба да спавају у хотелу. Поред дневница, њима је плаћен боравак у хотелу. Не може то нико да поклони. Родитељи воле да пребацују одговорност на неког другог. Они имају крајњу одлуку и Савет родитеља заједно са директором одлучује шта ће прихватити, а шта не. На основу тога шта они поставе као јавну набавку, агенције достављају програм путовања. Не могу да кажу да не знају шта је. Родитељи у сваком тренутку могу да траже да агенција коју су изабрали дође и да им да отворену калкулацију, да се види шта колико кошта, превоз, колико има гратис места, колики су трошкови дневница, колико агенција зарађује…“, наводи наш саговорник.
Сеничић тврди да често сами родитељи повећавају цену екскурзија.
„Када се иде на тродневну екскурзију, родитељи инсистирају да деца спавају у хотелу са четири звездице, да имају полу пансионе, а то све значајно поскупљује цену. А за такве екскурзије иду два возача, водича, у једном аутобусу два професора, лекара, то је већ шест људи. Укупан трошак за њих делимо на четрдесеторо деце, уколико толико иде. Пошто родитељи одређују колико ће професори добити по детету, њима нико не каже да на то мора да се плати 60 одсто пореза. А када им уплаћујете на рачун, морате да платите још 20 одсто ПДВ. Дакле, ако за три дана имају 3.000 динара, фактички то кошта пет хиљада и нешто“, објашњава први човек Националне асоцијације туристичких агенција.
Он родитељима поручује да су они наручиоци посла и да треба да реагују.
„Понашају се као да су стављени пред свршен чин и да они то морају, а ништа не морају. Треба направити притисак на директора“, искрен је наш саговорник.
Он сматра да је решење за проблем прескупих екскурзија у томе да се држава укључи у то.
„Да се одреде дневнице професорима и да се ослободи плаћање пореза и доприноса за дневнице лекара код те врсте путовања, да не оптерећујемо родитеље. У том случају можемо да смањимо цене за 20-25 одсто“, закључује Сеничић.
Сања Радовановић Нова