Грађани Србије су све више оптерећени честим поскупљењима намирница и услуга, пошто је инфлација према најновијим подацима Републичког завода за статистику у новембру достигла 15,1 одсто. Очигледно нам следи неизвестан период, с обзиром на пад куповне моћи и зараде које још увек не прате ниво инфлације.
„Ова година обележена је растом цена, нарочито основних животних намирница које итекако утичу на стандард грађана. Поједине намирнице поскупеле су и више од 50 одсто. Наравно да је тиме куповна моћ становништва пала, према нашим подацима за око 30 одсто“, рекао је за Бизнис.рс секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић.
Михајловић истиче да је статистички посматрано инфлација нешто виша од 15 одсто, али је реално она дупло већа. Није оптимистичан ни када је у питању 2023. година.
„Инфлација ће се прелити и на следећу годину, јер су најављена нова поскупљења горива и гаса. Минимална зарада ће бити око 40.000 динара, што је повећање од 14,3 процента. То значи да је она већ и пре саме примене мања од инфлације у овој години. С обзиром на то да је пројектована инфлација за следећу годину 11 одсто, минималац је реално мањи за 12 процената“, објашњава Михајловић и додаје да уколико гледамо минималну потрошачку корпу минимална зарада ће бити мања за око 25 одсто.
Он сматра да је потребно хитно зауставити раст цена основних животних намирница за које нема оправдања да поскупљују.
Председник удружења Ефектива Дејан Гавриловић такође сматра да држава треба да се бави узроцима инфлације, а не њеним последицама.
„Инфлација ће сигурно да расте, пошто нас чека и раст цене струје који ће је погурати напред. Држава не тражи узроке, већ покушава да санира последице, према мом мишљењу, на погрешан начин. Недавно сам видео вест да је у Грчкој донет закон о кажњавању трговаца који користе превелике марже, и то је један од путева којим би и у Србији требало ићи“, истиче наш саговорник.
Гавриловић оцењује и да најављено повећање минималне зараде неће изравнати губитак који имају грађани у односу на просечну потрошачку корпу. Оно ће, како каже, само покрити део те разлике.
„Притом ће послодавци који су у обавези да повећају минималац ту разлику превалити на цену својих производа или услуга, па ће то опет платити крајњи купци“, истиче председник Ефективе.
Повратак инфлације у границе циља тек у другој половини 2024.
Процене Народне банке Србије објављене у јуну биле су да ће инфлација током тог месеца и у јулу достићи 10-11 одсто, те да би након тога због пољопривредне сезоне требало да се смањује.
Потом је половином новембра гувернерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила да ће инфлација према пројекцијама остати на „на повишеном нивоу до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи“. Она је додала да се знатнији пад инфлације очекује у другој половини 2023. године, а повратак у границе циља у другој половини 2024.
