– Изложба о генералу Драгољубу Михаиловићу није никакав покушај ревизионизма, она представља фактографску рехабилитацију против једног историјског фалсификата – каже њен аутор Душан Бабац.
Шта је и ко је био генерал Драгољуб Михаиловић, четнички вођа, питања су која деценијама уназад заокупљају пажњу јавности. Изложба под називом “Генерал Михаиловић први борац за слободу у окупираној Европи”, аутора Душана Бапца, даје на ова питања многе одговоре иприказује документа и предмете из “чичиног” живота који сведоче о томе на чијој је страни био Михаиловић. Да је Дража био веома важна личност говори и то да је његов лик завршио у стрипу, а ове фотографије нисте никада видели!
Ако је судити по историјским документима, који су по први пут угледале светлост дана несумњиво се може наслутити да је Дража био на страни савезника у Другом светском рату.
На идеју да направи изложбу докумената и предмета из живота Драгољуба Драже Михаиловића, аутор Душан Бабац дошао је када је, како каже за Телеграф.рс, процес рехабилитације генерала Михаиловића поново враћен на почетак. Војном историјом Срба и Србије бави се већ 20 година и објавио је петнаестак књига на ту тему, те му није било тешко да припреми једну овакву изложбу.
Фото: Милена Ђорђевић
А која је основна порука ове поставке, Бабац за портал Телеграф каже:
– Основна порука изложбе је да материјал говори сам за себе. На изложби нема никаквих коментара нити сугестија. На основу материјала јасно видимо да је Михаиловић у априлу 1941. као пуковник Југословенске војске одбио да се преда. Затим је организовао отпор и да је од стране Владе у избеглиштву, (која је тамо седела поред влада Норвешке, Холандије, Француске, Пољске, Чехословачке, Грчке, Белгије и Луксембурга) био именован за министра војног и начелника штаба врховне команде Југословенске војске у отадзбини – објашњава Бабац.
Фото: Приватна архива
Ова изложба је јединствена по томе што су по први пут изложена фототипска копија персонализованог примерка књиге “Четири слободе” председника Рузвелта. Такође су изложене фототипска копија оригиналног указа за орден Легије за заслуге председника Трумана и копија указа за ратни крст генерала Дегола.
Аутор каже да се могу видети и транскрипт са седнице Доњег дома Британског парламента, где сер Ентони Идн и секретар спољних послова Бевин 16. јула 1946. године констатују да је Михаиловић први повео оружани герилски отпор у окупираној Европи и да је свих пет британских официра за везу код Михаиловића до маја 1944. потврдило да се све време активно борио против непријатеља.
Фото: Милена Ђорђевић
– Дирљиво је и писмо подршке генералу Михаиловићу од остарелог војводе Петра Бојовића. Због тог писма је војвода шиканиран од стране скојеваца у октобру 1944., а од последица малтретирања је недуго затим и преминуо. Ипак, за мене је један од најзначајнијих изложених докумената копија бланко потписаног папира са печатом и потписом Михаиловића. Због герилске природе рата, сталних покрета, Михаиловић је потписао и оверио један број бланко докумената. Неколико овахвих папира се данас чува у Архиву војноисторијског института, али их има и по приватним збиркама. Управо ови документи су корисцени за фалсификовање наређења генерала Михаиловића у монтираном судском процесу 1946. године, и могло би се чак рећи да су га коштали живота – прича Бабац.
Фото: Милена Ђорђевић
Изложба није никакав покушај ревизионизма, она представља фактографску рехабилитацију против једног историјског фалсификата, каже Бабац и додаје:
– Видите, политика Срба од 1918. до данашњег дана је била политика незамерања Хрватима. Међутим, историјско наслеђе нас је научило да ми никада нисмо успели толико да се савијемо колика су велика била њихова очекивања. Тако је и настао фалсификат да су Михаиловић и Југословенска војска у отаџбини исто што и Коста Пећанац и његови “легализовани четници”. У другом кораку је постављен знак једнакости измедју четника и усташа, па су самим тим изједначене и личности које су биле на челу ових организација.
Фото: Милена Ђорђевић
