Цинс:Случај Генералштаб: Шта је све спорно

Урбанисти, архитекте и правници недељама упозоравају на низ пропуста који прате цео случај Генералштаб. Са саговорницима ЦИНС-а сумирамо спорне одлуке и нелогичности.

Спорни поступак скидања заштите са комплекса Генералштаба
Влада Србије је 14. новембра 2024. године донела одлуку о укидању својства заштићеног културног добра са подручја на коме је зграда Генералштаба, која тај статус има још од 2005. године.

Урбаниста и архитекта Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) Драгомир Ристановић за ЦИНС објашњава да је за укидање статуса потребно образложење о томе зашто је одређено културно добро неповратно изгубило своја својства.

„Знамо да се од 2005. године, када су зграде Генералштаба и Министарства одбране Републике Србије проглашене културним добром, ништа се није променило. И да се променило, и да је дошло до урушавања одређених делова те зграде, то није учињено у некој мери која је неповратна за губитак својства културног добра“, објашањава Ристановић.

Додаје да је за укидање заштите потребно да стручњаци Републичког завода за заштиту споменика напишу елаборат, што се у овом случају није десило.

Сумње на фалсификате и поступак пред Тужилаштвом за организовани криминал
Влада Србије донела је одлуку о скидању заштите са зграде Генералштаба, између осталог, и на основу документације коју је сачинио је в.д. директор Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић – испоставиће се спорне.

Наиме, 12. маја ове године Васић је ухапшен у оквиру истраге коју је покренуло Тужилаштво за организовани криминал (ТОК), а због сумње да је фалсификовао Предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра у случају зграде Генералштаба Војске Србије и Министарства одбране.

Током давања исказа, Васић је и признао да је то учинио.

У међувремену, медији су пренели да се истрага ТОК-а проширила и на директора београдског Завода за заштиту споменика Александра Ивановића, због фалсификовања документације, као и в.д. секретарку Министарства културе Славицу Јелачу због злоупотребе службеног положаја.

Лекс специјалис донет пре него што је скинута заштита
Скупштина Србије је по хитној процедури донела лекс специјалис (леx специалис), тј. посебан закон о Генералштабу.

За саговорника ЦИНС-а, лекс специјалис је споран, између осталог, и због тога што је Генералштаб и даље под заштитом, чиме се крши Закон о културном наслеђу.

„Још увек, према нама доступним информацијама, институција Републичког завода за заштиту споменика културе Генералштаб није обрисала из своје евиденције заштићених добара. Тиме није задовољен први основни критеријум да се овај закон спроводи“, објашњава Ристановић из РЕРИ-ја.

Рок да Републички завод за заштиту споменика културе обрише из централног регистра културних добара ово заштићено подручје је истекао 22. новембра.

Историчар Републичког Завода Ненад Лајбеншпергер за ЦИНС потврђује да је стање непромењено.

„Истекло је тих 15 дана предвиђених законом (лекс специјалисом прим. прев), али закон није прописао казнене мере, шта ако се то не уради. Тако да то још увек стоји, није избрисано из регистра. У Заводу је тренутно генерално мирно и у ишчекивању смо шта су следећи кораци власти или директора“, каже Лајбеншпергер.

Сумње у неуставност лекс специјалиса
Саговорници ЦИНС-а сагласни су да је лекс специјалис неуставан.

Драгомир Ристановић из РЕРИ-ја наводи да према Уставу држава треба да чува своје културно наслеђе, док Немања Ненадић из Транспарентности Србија сматра да је, уз то, нарушено начело поделе власти.

„Скупштина је на себе преузела нешто што је надлежност извршне или евентуално судске власти, дакле, одлучивање о ништавности појединачних правних аката, односно неких одлука Владе“, наводи Ненадић.

Више опозиционих странака обратило се Уставном суду са захтевом да оцени да ли лекс специјалис за рушење Генералштаба крши Устав Србије.

На питање ЦИНС-а да ли је до сада покретао поступак за оцену уставности лекс специјалиса за Генералштаб, на своју или иницијативу неке од странака, од Уставног суда нисмо добили одговор.

Аутентично тумачење лекс специјалиса
И свега две недеље након усвајања посебног закона за Генералштаб, стиже Предлог за аутентично тумачење једног члана тог закона, коиј је од јуче на дневном реду у Скупштини Србије.

Аутентично тумачење користи се код делова закона који нису довољно јасни и потребно их је прецизирати.

Саговорници ЦИНС-а међутим истичу да је спорно то што се под окриљем аутентичног тумачења проширују и уводе нове ставке лекс специјалиса.

Наиме, поред заштите коју Генералштаб има одлуком Владе из 2005, у децембру 2020. Влада је донела и Одлуку да се цео потез дуж Улице Кнеза Милоша прогласи културно-историјском целином. То значи да није довољно да се заштита данас скине само са зграда Генералштаба, већ је потребно скинути је и са околних улица јер су под заштитом, између осталог, и зграде Владе Србије, министарстава финансија и спољних послова, Вазнесењске цркве.

Укидање заштите за цело то подручје тражи се управо аутентичним тумачењем закона.

Уговор са америчким партнером мимо процедура и далеко од очију јавности
Србија је потписала уговор, чије су делове до сада објавили портал Радар и Форбес, са фирмом Атлантиц Инцубатион Партнерс ЛЛЦ која би требало да гради куле на месту данашњег Генералштаба. Медији повезују ову фирму са Џаредом Кушнером, зетом америчког председника Доналда Трампа.

Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија указује на пропусте у процедури.

„Знамо да на основу законских процедура је ту било потребно спровести много корака, направити пројекат, добити за њега одобрење разних органа, израдити студију оправданости, и на крају спровести надметање. Сад, пошто ничега није било од свега побројаног, а у сваком случају није било надметања, сви ти договори и уговори који су закључивани раније би били директно кршење закона, вероватно и кривично дело“, наводи Ненадић.

Он објашњава да одредбе лекс специјалиса предвиђају да сви акти, уговори, меморандуми и томе слично, на основу одлуке Владе постану пуноважни.

„Другим речима, на тај начин је покушана легализација свега тога што су Влада Србије или министри, потписивали са пословним партнером из САД-а“, објашњава Ненадић.

Ilustracija: Zoran Miodrag / CINS; Fotografije: Shealah Craighead (The White House/Wikipedia), Jared Kushner (X), Zoran Miodrag, Envato Elements

Маја Репић   Цинс