Београд, Србија – Цивилно друштво у Србији суочава се са све већим притиском током највећих протеста у последњих неколико деценија, наводи се у извештају организације ЦИВИЦУС Монитор.
Грађански простор се убрзано урушава у јеку масовних протеста против корупције која је довела до катастрофе на железничкој станици у Новом Саду. Забележено је на десетине насилних напада на демонстранте, при чему су неки теже повређени. Организације цивилног друштва се суочавају са све већим притиском – кампањама блаћења, полицијским рацијама и истрагама на основу измишљених оптужби.
Србија је додата на листу за праћење ЦИВИЦУС Монитора јер власти озбиљно ограничавају грађански простор и подстичу насиље против десетина хиљада људи који протестују против корупције. Ова листа укључује земље у којима грађански простор убрзано опада. У првом издању листе за 2025. годину, Србија се налази у друштву четири друге земље са нарушеним грађанским простором: Демократске Републике Конго, Италије, Пакистана и Сједињених Америчких Држава.
Власти су појачале репресију над масовним протестним покретом који је избио након урушавања надстрешнице реновиране железничке станице у Новом Саду у новембру 2024. У несрећи је погинуло 15 људи, док је двоје тешко повређено. Огорчење јавности усмерено је на корупцију, а протести су се проширили на стотине градова и насеља, окупљајући и 100.000 учесника.
„Брзи пад грађанских слобода у Србији је алармантан. Од правног малтретирања до отвореног застрашивања, критички гласови су под опсадом“, изјавила је Ине Ван Северен, руководитељка програма истраживања грађанског простора у ЦИВИЦУС-у.
„Упркос овим претњама, грађани одбијају да буду ућуткани. Масовни протести и широка мобилизација јасно показују да захтеви за одговорношћу само јачају – људи се боре за своја права“, истакла је Ван Северен.
Када су протести почели, власти су одговориле хапшењима и прекомерном употребом силе. Касније се полиција повукла, омогућавајући насилницима повезаним с владајућом странком да нападају демонстранте. Дана 22. новембра 2024, током одавања поште настрадалима, нападнути су студенти и професори Факултета драмских уметности у Београду. У нападу је један студент хоспитализован, а новинарка повређена, што је изазвало блокаде на државним универзитетима до испуњења захтева демонстраната.
Државна репресија се појачала. Забележено је преко 70 напада на демонстранте, укључујући случајеве у којима су се возила залетала у окупљене, као и напад присталица владајуће странке наоружаних бејзбол палицама у коме је једна студенткиња тешко повређена, завршавајући у болници. Премијер је 28. јануара 2025. поднео оставку, а одлука о реконструкцији владе или расписивању ванредних избора очекује се овог месеца.
„Влада све интензивније ради на сузбијању критичких гласова. Званичници и провладини таблоиди блате демонстранте и цивилно друштво, подстичући на насиље тако што их етикетирају као ‘државне непријатеље’. Повећава се број произвољних хапшења, случајева незаконитог надзора и цурења личних података“, рекао је Урош Јовановић, менаџер програма јавних политика у Грађанским иницијативама.
„Ипак, растући обим антикорупцијских протеста показује одлучност грађана да се залажу за промене“, истакао је Јовановић.
Наоружана полиција је 25. фебруара 2025. извршила рацију у пет организација цивилног друштва, задржавајући особље и одузимајући финансијску документацију без судског налога. Власти су покренуле финансијске истраге против истакнутих критичара по измишљеним оптужбама. Амнести Интернешенел је документовао незакониту употребу шпијунског софтвера против активиста и новинара.
„Репресија цивилног друштва у Србији одражава регионални тренд. Сведоци смо систематских напора да се ослабе независни грађански гласови широм Западног Балкана. Цивилно друштво игра кључну улогу у одбрани права и позивању на одговорност, али се третира као претња, а не као партнер“, рекла је Ања Босилкова-Антовска, шефица политике и јавног заговарања у Балканској мрежи за развој цивилног друштва (БЦСДН).
„Грађански простор у Србији убрзано се урушава, а хитна међународна акција неопходна је како би се спречило даље назадовање и заштитиле основне слободе.“
