Почетна » Црни лук је кључни доказ о томе колико нам је живот поскупео

Црни лук је кључни доказ о томе колико нам је живот поскупео

од Други Пишу
0 коментар

Народна банка Србије (НБС) објавила је “охрабрујуће” податке – први пут од септембра 2020. године, цене су пале. Међутим, цене су и даље драстично више него пре годину дана, па просечна инфлација износи 12,5 одсто. На њено слабљене утицао је пад цена појединих намирница. Ипак, и те намирнице које су за месец дана појефтиниле, у претходних годину дана толико су поскупеле, да су и поред смањења цена – прескупе. Црни лук је за годину дана поскупео за 183 посто – довољно да распрши све статитичке бајке о појефтињењу на месечном нивоу.

Централна банка саопштила је да подаци Републичког завода за статистику показују да у јулу, по први пут још од септембра 2020. године, месечни раст цена изостао.

И не само да је изостао раст – неке цене су и пале. Из НБС су истакли да су потрошачке цене у просеку снижене за 0,1 одсто, првенствено захваљујући нижим ценама свежег воћа и поврћа, а у мањој мери и појединих основних животних намирница, поут меса, уља и хлеба.

Друга страна медаље ипак говори да је међугодишња инфлација, дакле од јула 2022. до јула 2023. године, износила 12,5 одсто. У пракси, то значи да су цене порасле за 12,5 одсто за годину дана. Дакле, јасно је да незнатно појефтињење није много утицало на побољшање животног стандарда потрошача у Србији, јер су цене свакако на превисоком нивоу.

Како бисмо проверили да ли успоравање инфлације потрошачи уопште и осете, упоредили смо цене воћа, поврћа, меса, уља и хлеба у јуну и јулу, јер су управо у том периоду, према наводима надлежних институција, цене ових производа пале.

Воће и поврће

Килограм црног лука у јуну коштао је 170 динара. У јулу смо исти производ, у истој продавници, пазарили по истој цени. Само годину дана, ово је била намирница која је могла да се купи за 60 динара по килограму. То је годишње поскупљење од 183 посто.

Што се тиче кромпира, његова цена у јуну је била 160 динара по килограму, а месец дана касније 130, што ипак јесте појефтињење. Међутим, у јулу прошле године, цена овог производа била је 95 динара, те се акутелне цене нису ни близу тог нивоа.

Када су у питању јабуке, килограм овог воћа је у јуну коштао 110, а јулу 120, што значи да овај производ не да није појефтинио, него је чак поскупео.

Месо

Када је у питању месо, примера ради свињски бут, јунска цена била је 860 динара по килограму. Месец дана касније, цена је била 850 динара. Дакле, појефтињење је једва приметно, али је ту.

У јулу 2022, тачно годину дана раније, ова врста меса коштала је 709 динара, што значи да је ово само један у низу производа који треба драстично да појефтини да би био макар близу прошлогодишњој цени.

Килограм јунећег бута у јуну је могао да се купи за 1.400 динара.

Месец дана касније, његова цена била је 1.350 динара.

Пре тачно годину дана, јунећи бут је, као и скоро све намирнице, био јефтинији и тада је коштао 1.300 динара по килограму.

Пилећи филе од фебруара није мењо цену, и од тада килограм кошта 820 динара.

Међутим, пре тачно годину дана, цена је била 790 динара.

Још једна врста пилећег меса, крилца, није мењала цену.

Тако је килограм и јуну, као и јулу, коштао 380 динара.

Шта је са уљем и хлебом?

Цена сунцокретовог уља у паковању од једног литра дуго је била ограничена.

Тако је пре годину дана овај производ коштао највише 200, а неколико месеци касније 220 динара.

У јуну, након одмрзавања, цена овог производа „пала“ је на 190 динара, а уље истог произвоађача задржало је ову цену и у јулу.

Бели хлеб „сава“ један је од прозвода чија је цена још увек под контролом државе.

У јуну је, додуше, векна појефтинила са 57 на 54 динара, што је цена по којој се овај производ и даље продаје.

Међутим, тачно годину дана раније, потрошачи су векну куповали за 49 динара.

Цене и даље превисоке

Иако неке цене заиста јесу смањене у периоду од поменутих месец дана, јасно је да је ситуација далеко од идеалне. Готово сви производи и даље су скупљи него пре тачно годину дана, иако инфлација званично слаби.

Разлог за то је чињеница да у потрошачку корпу на основу које се обрачунава инфлација спада више од 500 производа. Тако су неки поскупели више, неки мање, али они најосновнији су већ одавно „шампиони“ на листи поскупљења.

Foto: Dunja Mrić/Nova.rs

Дуња Марић    Нова

Можда ти се свиди

Оставите коментар