Немачка влада је усвојила предлог закона о увођењу опције трећег рода у личним документима, и тако постала прва европска земља која ће правно и административно знатно олакшати особама које се не уклапају у традиционални бинарни концепт рода.
За овај важан корак у заштити људских права припремају се и Холандија и Аустрија, али Србија, као и остале земље у региону, још увек је далеко од тога.
Ова одлука немачке владе подстакнута је прошлогодишњом пресудом Уставног суда, који је утврдио да „бинарна родна обележја у личним документима крше право на приватност физичког лица“, те наложио да законодавац уведе тзв. трећу категорију рода за особе које се не идентификују ни као мушкарци ни као жене или су рођени са атипичним полним карактеристикама (интерсекс особе), или да ознаку рода у потпуности избрише из личних докумената физичких лица.
– Овакво решење је дошло у тренутку када друштво, медицина и право све више препознају да је род социјално изграђена категорија, те све већи број земаља у потпуности депатологизује особе транс идентитета, омогућавајући им фундаментално људско право на самоодређење, те да слободно живе и изражавају своје родне идентитете, укључујући и избор ознака у личним документима, и то без икаквих медицинских предуслова – каже за наш лист Јованка Тодоровић из организације Гаyтен-ЛГБТ.
Одлука немачког уставног суда дошла је у истом периоду, крајем 2017, кад је и Светско професионално удружење за здравље трансродних особа издало саопштење према коме, зарад оптималног физичког и менталног здравља, особама треба омогућити да слободно изражавају свој родни идентитет, без обзира на хетеронормативна очекивања. У саопштењу се наглашава право свих особа на лична документа која су у складу са њиховим родним идентитетом, будући да су таква документа кључна за остваривање основних људских права: право на становање, образовање, запослење, здравствену заштиту…
Иако је организација Гаyтен-ЛГБТ још пре неколико година представила свој Модел закона о родном идентитету, у коме управо регулише право на самоодређење, у Србији ова област још увек није законски уређена.
– Немачка је земља која непрестано ослушкује активистичке покрете, који временом повећавају своје захтеве и то наилази на прихватање законодаваца, што се огледа и у овом случају – каже за Данас Зорица Мршевић из Института друштвених наука. Србија је, међутим, додаје она, доста далеко од таквог односа између цивилног и државног сектора.
– Ми нисмо прешли тај пут координације између законодавца и представника трансродних особа. Ту смо у великом заостатку, јер наш закон још увек не препознаје људе који су, рецимо, у процесу промене пола, због чега они имају велики проблем приликом издавања нових докумената – наводи Мршевић. Како и Тодоровић подсећа, не само да не постоје законом адекватно уређене процедуре за промену докумената када су у питању особе транс и интерсекс идентитета, него је ту и читав низ питања из области радног, породичног и других права.
– Управо постојање транспарентних процедура и могућност промене личних идентификационих докумената и других јавних исправа (лична карта, пасош, дипломе итд.) од виталног су значаја за транс особе које желе да живе у складу са жељеним родним идентитетом – наводи Тодоровић.
Опција трећег рода, каква је усвојена одлуком немачке владе, помогла би пре свега интерсекс особама. Наиме, како објашњава Мршевић, изненађујућ је број деце са недефинисаним полом, која могу споља изгледати као припадници једног пола, док сасвим другачију слику дају снимци унутрашњих делова тела.
– Таква деца се у патријархалној средини каква је наша одмах подвргавају операцији, што оставља могућност да она расту веома несретна због пола који им је дат хируршким путем – наводи Мршевић. Немачка је још 2013. донела закон који даје могућност родитељима да поље у којем се наводи пол оставе празно и да одложе одлуку о оперативном прилагођавању, а управо због лоших искустава особа рођених са недефинисаним полом.
Трећи род је, додаје Мршевић, и за људе који једноставно не желе да се определе, јер њихово осећање сопственог рода надилази друштвено конструисану бинарну поделу. Услед законских празнина у Србији транс особе наилазе на велике препреке и понижавајуће ситуације. Једној транс жени су промену докумената условили прегледом судских лекара, током којих су јој мерене груди и гениталије. Друга транс особа није могла да добије радну књижицу након промене свих осталих докумената и остала без средстава за рад. Кад год се говори о правима ЛГБТ особа, истиче Мршевић, увек се испред свега наглашава угроженост хетеросексуалне породице, чиме се замагљује чињеница да „једну групу људи практично гурамо у илегалу“.
„Ја сам докторска закрпа“
Немачки закон из 2012, који интерсекс особама омогућава да не региструју пол одмах по рођењу, уследио је након закључка Етичког већа да особе са недефинисаним полом које су подвргнуте операцији одмах по рођењу пате због друштвених предрасуда и мањка поштовања. У извештају је цитирана изјава једне такве особе: „Ја нисам ни мушкарац ни жена. Ја сам докторска закрпа.“ Нови немачки закон, којим се до краја године треба увести опција трећег рода, долази након пресуде Уставног суда у случају у случају особе рођене са једним X хромозомом, али без другог хромозома, која је безуспешно покушавала да своју родну идентификацију у личним документима пребаци из „женско“ у трећу категорију.
У Србији транс особе наилазе на велике препреке и понижавајуће ситуације. Једној транс жени су промену докумената условили прегледом судских лекара, током којих су јој мерене груди и гениталије. Друга транс особа није могла да добије радну књижицу након промене свих осталих докумената.
М. М. Стевановић Данас
