Часовнике ћемо у Србији, сасвим сигурно, померити један сат уназад у недељу 28. октобра. Шта ће се после тога десити и када тачно, још се не зна прецизно.
Жеље наших грађана у вези са померањем казаљки, за сада, су непознаница јер није било истраживања тим поводом, као што то било у ЕУ. А резултати у Еворпи су недвосмислени – више од 80 одсто грађана ЕУ је против смењивања летњег и зимског рачунања времена – показују подаци електронског истраживања.
Зато је одлука Европе да следећа година буде последња у којој се померају казаљке на сату, а све земље ће морати до априла 2019. године да изаберу – летње или зимско рачунање времена.
И Србија ће укинути сезонско померање казаљки, али остаје дилема – да ли изабрати зимско или летње време?
Они који су против померања казаљки кажу да им то ремети животни ритам. Притом, драже им је зимско време јер је, кажу, „право“.
Стручњаци, са друге стране, тврде да је право време за нас такозвано указно или летње рачунање времена. Тада би било више сунца и дан би био дужи.
Промена код нас за око годину дана?
У Министарству привреде недавно су истакли да се закони у нашој земљи усклађују са регулативом у ЕУ. Србија ће, кажу, пратити сваку промену:
– ЕУ мора да донесе нову директиву. На основу те нове директиве ће се чланице прилагодити. Оно што је сигурно да ћемо сада имати промену времена у октобру и највероватније ћемо имати промену на пролеће – навели су надлежни и додали да можемо очекивати да следеће године у овом периоду може доћи до промене – наводе надлежни.
Прво закон
Како су за „Блиц“ недавно објаснили у Министарству привреде, у скупштинску процедуру тек треба да уђе Предлог закона о рачунању времена и он усклађује прописе из свог делокруга са законодавством ЕУ.
У конкретном случају то се ради у оквиру Преговарачког поглавља 1, у које спада и важећа Директива ЕУ о летњем рачунању времена.
Циљ тог Предлога закона је „да обезбеди јединствено време на територији Републике Србије усклађено са временеом које се користи у Еворпској унији“.
Или као Европак ил ћемо имати огромне губитке
Уредник портала „Наука кроз приче“ Слободан Бубењевић каже да, ако бисмо имали различито рачунање времена од остатка Европе, економски губици били би драматично високи у односу на „било коју уштеду у било ком облику“.
– Ми треба да следимо мере, јер ако не будемо остали у систему мера као и друге земље, то није политичко питање, имаћемо стварно економске проблеме – тврди Бубњевић, а преноси РТС.
Европа да се усклади, иначе ће бити хаос
Посланик немачких Либерала у Бундестагу Михаел Тојрер, како је „Блиц“ недавно објавио, био је убеђен да ће пребацивање с летњег на зимско рачунање времена бити укинуто.
– Сигуран сам да ће пребацивање с летњег на зимско рачунање времена и обратно бити укинуто. Само још није сигурно када – каже Тојрер који се раније, током мандата у Европском парламенту, залагао за укидање померања казаљки.
– Некоординисане промене времена унутар ЕУ би биле штетне за заједничко тржиште, али и путовања и комуникацију. Када би свака нација за себе одлучила хоће ли остати при промени или не, то би изродило хаосом – сматра тај либерални политичар.
Депресија и самоубства због померања казаљки
Проф. др Даница Грујичић напомиње да се психијатријски поремећаји у статистички значајној мери јављају после промене времена. Реч је о изолованим епизодама депресије, маничног понашања и самоубистава.
– Русија је 2011. године то укинула управо због статистички значајног броја самоубистава у тој седмици када се мења време – каже она.
Постоји и нека тенденција да се и чешће јављају повреде на раду, да се чешће јављају саобраћајни удеси, да се људи теже прилагођавају.
– За шест до осма одсто је чак повећан број инфаркта у првом понедељку после промене времена – наводи професорка Грујичић, а преноси РТС.
Шта кажу страна истраживања
Страни стручњаци кажу да је први проблем са летњим рачунањем времена представљају јутра, јер касније свиће, што је посебан проблем за северније земље током зиме.
Истраживања из Русије, која је одавно престала да помера казаљке и остала на летњем рачунању, показују повећан број јутарњих саобраћајних несрећа, више стреса код људи, те више здравствених проблема.
– Када би се узимали у обзир само здравствени ефекти, онда би зимско рачунање времена било повољнија опција – сматра Тимо Партонен, професор у финском Националном институту за здравље.
Више студија је, међутим, показало и да су светлија јутра током године боља опција.
– Исто тако, истраживања која су проучавала људски биоритам имају сличне закључке – наводи он.
Али, научници са Универзитета у Кембриџу имају једно старије истраживање које показује веће предности летњег рачунања.
У прилог томе иде смањење броја укупних саобраћајних несрећа, повећање трговине, те смањење потрошње енергије у критичним временима за осам одсто.
Британски научници тврде да су све те предности и те како могуће зато што су активни периоди у дану боље синхронизовани са дужим периодом свјетла.
Један час доноси уштеду од око 485 милиона фунти
Занимљив је податак да би додатни час дневне светлости зими донео Великој Британији уштеду од око 485 милиона фунти, јер би се користило мање струје и мање грејања.
Све то повлачи собом и смањење негативног ефекта емисије штетних гасова.
Од летњег рачунања времена профитирао би и туризам. Британци наводе да током дана људи чешће посећују туристичке атракције и ресторане, и то најчешће после посла.
Хендрик Волф са Универзитета у Вашингтону подсећа на истраживања која су показала да се током летњег рачунања повећавају активности, попут рекреације, што је боље од играња игрица и гледања телевизије.
