Србија је већ годинама у врху земаља по броју оболелих од карцинома, а прва је у Европи по смртности од рака. За драстични пораст оболелих од малигних болести најчешће се кривило НАТО бомбардовање Србије осиромашеним уранијумом. А да ли је заиста тако и шта кажу наука и струка?
Ово питање уздрмало је српску јавност након што се, у јеку приче „о епидемији рака у 2019. години и катастрофалним последицама осиромашеног уранијума које тек предстоје“, огласио се угледни лекар проф др Зоран Радовановић, епидемиолог и председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, који је оштро негирао такве најаве.
Његовом мишљењу подједнако оштро супротставила се проф. др Даница Грујичић, неурохирург и начелница за неуроонкологију Клинике за неурохирургију у Клиничком центру Србије, која је осиромашени уранијум назвала злочином, и изнела податак да 15 година после НАТО бомбардовања има 2,7 пута више оболелих од малигних болести.
„Блиц“ је сучелио ова два експерта и поставио им следећа питања:
Да ли осиромашени уранијум представља смртоносни ризик за здравље грађана Србије и које болести може да изазове?
Шта поручујете стручњацима који тврде супротно?
На којим налазима темељите свој став?
Ово су њихови одговори.
Проф. др Радовановић: Плашити се уранијума исто је као плашити се кобри и крокодила
Проф. др Зоран Радовановић
1. Осиромашени уранијум не представља ни смртоносан, нити било какав мерљив ризик за грађане Србије. Разлог је исти због којег није разумно да се бојимо индијских кобри, амазонских крокодила или јупитерове прашине. Последице нема без узрока, а осиромашени уранијум није падао у Централној Србији (уз занемарљив изузетак уз само Косово). И у деловима Ирака, Кувајта, КиМ и БиХ, где је пало највише таквих бомби, ризик по здравље је скоро само теоретски, осим за грађане који су се у тренутку експлозије налазили у самом оклопном возилу или у његовој непосредној близини (не даље од 50-100 метара). Разлог одсуству панике је у томе што је та количина уранијума минимално повећала укупну радиоактивност (обично не више од 1 одсто).
Осиромашени уранијум може да изазове оштећење бубрега код људи који имају гелере у телу. То је токсични ефекат тешког метала, какав је уранијум. Нема доказа да чак ни код њих постоји повећан ризик оболевања од рака.
2. Међу стручњацима који тврде супротно неки су површни, неки лењи да читају научну литературу, неки пуни себе, а неки не разумеју епидемиологију… Неки се једноставно самопромовишу, јер је популарно критиковати НАТО (и ја то упорно чиним, али не на рачун истине), а други свесно искривљу податке ради политичке користи. Свима њима бих саветовао да се држе научно утврђених чињеница, а као председник Етичког комитета Српског лекарског друштва имао бих за њих још две поруке – да воде рачуна о својој људској и професионалној етици, односно да не продају душу ђаволу и да своје колеге који се држе научних чињеница не оптужују да су страни плаћеници, јер таква манипулација увек има трагичне последице.
3. Наведене тврдње заснивам на помном праћењу целокупне научне литературе и најновијих сазнања о томе у свету.
Др Грујичић: Уранијум нас трује, то је злочин
Проф. др Даница Грујичић
1. Осиромашени уранијум представља ризик по здравље грађана Србије. Удисање уранијумске прашине доводи до појаве малигних болести, с тим што је за тај процес неопходно време. За системске малигнитете као што су леукемије и лимфоми 5 до 10 година, а за солидне малигне туморе као што су карциноми плућа или дебелог црева 15 до 20 година.
2. Стручњаке који тврде супротно позивам да, као и ми који тврдимо да је осиромашени уранијум злочин, формирамо уз помоћ државе комисију која би све детаљно анализирала, макар сада, скоро 18 година после бомбардовања и грађанима Србије рекла праву истину. Зашто се таква комисија никада није формирала и да ли је могуће да нико из власти није заинтересован да се каже истина, ма каква она била?
Касетна бомба
Чињеница је једно – светски просек новооболелих од малигних болести је 2.000 на милион становника, а Србија према подацима из 2014. (15 године након бомбардовања) има 5.500 на милион становника, односно 2,7 пута више. И још нешто, не заборавите ужасно хемијско загађење које је представљало прави ЕКОЦИД, пошто су господа из НАТО-а гађала сва хемијска, нафтна и електропостројења која су била на мапама хазарда. Зашто, ако им није био циљ да нас униште на овим просторима?
3. Своје мишљење темељим на подацима у књигама и чланцима наших и страних аутора – „Злочин у рату, геноцид у мору“ (Владислав Јовановић, Слободан Петковић и Слободан Чикарић), „Осиромашени уранијум – методе детекције, санирање непосредних ефеката и превенција касних последица“ (Бранка Ђуровић, Весна Спасић – Јокић, Слободан Петковић, Драгутин Фортуна, Весна Селаковић – Мићуновић, Недељка Атлагић), „Тајна осиромашеног уранијума – последице НАТО бомбардовања“ (уредници Бранимир Нешић, Никола Маринковић), „Екологија и рат – Извештај независних експерата о НАТО бомбардовању СРЈ“ (приредио Вукашин Павловић).
У овим књигама чије су штампање финансирали сами аутори, да не би било заборављено можете наћи читав низ чланака страних аутора које се односе на осиромашени уранијум и последица руковања оружјем са осиромашеним уранијумом. Проблем код осиромашеног уранијума је то што је потребно време да се искажу његова дејства и онда скептици објашњавају настанак канцера свим другим узроцима, само не осиромашеним уранијом.
Наташа Латковић Блиц
