До тог закључка су дошли, јер је према њиховим подацима, међу пацијентима инфицираним ЦОВИД-ом-19 забележен само мали број пушача.
Најважнији резултати студије: од 500 пацијената заражених корона-вирусом, 350 је било хоспитализовано, а 150 је имало благе симптоме болести. Међу њима је било само пет одсто пушача, изјавио је за агенцију АФП шеф студије и професор интерне медицине Захир Амура. То опет показује да је међу пацијентима 80 одсто мање пушача у односу на општу популацију исте старости и пола.
Сличан резултат показало је и једно раније истраживање италијанских научника на челу са Ђузепеом Липијем из Вероне, које је објавио Еуропеан Јоурнал оф Интернал Медицине. И они су закључили да пушачи не обољевају чешће од осталих, од Цовида-19.
Никотин као заштита?
Француски научници полазе од тога да никотин може да заштити од корона-вируса. То се темељи на хипотези „да се никотин лепи за ћелијске рецепторе [АЦЕ2] које користи вирус и тиме спречава везивање вируса за рецепторе“, објашњава Шанже, који предаје и на париском Цоллèге де Франце.
Закључак научника је да вирус не може да продре у ћелију и не може да се шири организмом. Сада би то детаљније требало да се испита у болници Ла Питиé Салпêтриèре у Паризу.
Која је заправо улога АЦЕ2-рецептора?
Међутим, мишљења научника се разилазе када је реч о тврдњи да АЦЕ2-рецептори имају блокирајући ефекат. Неуролози Џејмс Л. Олдс и Надин Кабани из Ферфакса у Вирџинији још 18. марта су у часопису Тхе ФЕБС Јоурнал објавили студију у којој полазе од тога да никотин пре надражаје ћелијске рецепторе.
Они зато претпостављају да вируси имају још боље шансе да продру у ћелије. И то би могло да буде објашњење зашто пушачи имају нарочито тешке симптоме.
Да ли су у праву француски научници или њихове америчке колеге, то могу да покажу само даља истраживања.
Пушење није решење, а фластери?
За разлику од уноса чистог никотина, као рецимо употребом никотинских фластера, који се користе током одвикавања од пушења, пушење додатно оптерећује тело многим штетним супстанцама, укључујући и оне које изазивају рак.
Када је реч о употреби никотинских фластера, чија су дозирања различита, потребна су даља истраживања и тестови. Ако се покаже да су резултати француске студије тачни, никотин би чак могао да заштити и људе који су у контакту са оболелим пацијентима и који су тиме изложени већем ризику од инфекције.
У сваком случају, унос никотина никако није безопасан, јер се ради о токсину. Током пушења једне цигарете пушач у организам, између осталог, уноси један до три милиграма никотина, кога у једној цигарети има око 12 милиграма.
И раније су научници испитивали да ли никотин може да има позитивне ефекте на организам. Истраживали су рецимо какво је дејство супстанци сличних никотину при лечењу Паркинсонове и Алцхајмерове болести. Код људи са тешким болестима, као што је деменција, поређење је било у корист никотина.
