“Крајем августа родитељи су за своју децу потписали уговоре, реч је о 12.300 корисника у 68 ученичких домова у Србији. Сви ти ученици имају више него оправдане разлоге да бораве у том домовима. Реч је деци која станују и по више стотина километара далеко од места где се школују, а неки од њих су чак и из суседних држава, као што су Босна и Херцеговина и Црна Гора”, објашњава наша саговорница.
Она нам описује и атмосферу у којој је та одлука стигла, као и шок ученика, родитеља, али и самих управника ученичких домова.
“Оно што је уследило је потпуни изостанак разумевања за животе те деце. Трећег сепрембра у домове стиже информација да по хитном поступку треба ослободити 50 посто капацитета, сва одговорност пребацује се на управмике домова. Први моменат када ти управници треба да документују јесу ли успели да ту хитну запосвест спроведу већ је датиран на 4. септембар, само дан касније.
Свакога петка директори домова су у обавези да табеларно прикажу колики су ресурси њихових домова, колико су се ученика ослободили. Родитељи су били позивани у четвртак, неки у петак ујутро да одмах дођу по своју децу”, објашњава нам панику и неизвесност која је затекла све актере ове ургентне мере.
Нашу саговорницу о свему је обавестио отац једне ученице из Кикинде која школу похађа у Београду. Он је успео да се некако снађе и своје дете врати кући, али постоје, тврди он, и родитељи који још увек не знају шта их је снашло.
“То су несагледиве последице које су се надвиле над животе ових шака и њихових породица. У ученичким домовима има и корисника који по два месеце из ученичких домова не долазе кућама, јер је за њих незамисливо да плате 4.000 динара за превоз. За неке то може резултирати и одсустајањем од школовања. То су они најугроженији, зато они сада ваљда и ћуте јер су оно навикли да трпе”, указује наша саговорница која оцењује да је у свему изостала елементарна хуманост.
Наша саговорница објашњава и које све практичне проблеме може да произведе таква одлука.
“Неке школе су организовале наставу у једној смени, а часови се одржавају само у школи. У неким пољопривредним школама пракса се изводи тако што ђаци брину о школској економији, а сада ће то бити неизводљиво, јер ће ученици који живе у домовима морати да иду кући. Постоји и реалан проблем да поједина деца код куће немају интернет и рачунар, па неће моћи да прате наставу на даљину”, упозорава Војводић.
Наша саговорница истиче и да у претходном упутству које је управницима ученичких домова послато 21. августа, оваквог ограничења нема.
“Шта се променило у епидемиолошкој ситуацији од 21. августа када су подаци о броју заражених вирусом корона данас много ведрији него пре 15 дана?”, пита се наша саговорница.
Шарчевић: Није скупо да путују
Исти одговор покушали смо да добијемо од министра просвете Младена Шарчевића, али су од министра само стизала контрапитања:
“А шта ако их кризни штаб потпуно затвори, као пролетос? Настава у средњим школама је недељу дана уживо, а недељу дана на даљину. Када су уживо, тада су у дому, а када су на даљину, онда од код куће. Родитељи и даље бирају да ли ће им деца учити по комбинованом. Зашто би то био разлог за прекид школовања и кога ћете да оптужите ако дође до већих заражавања у домовима?”, пита министар.
Он констатује да је реч о одлуци Кризног штаба којој се Министарство повинује.
Занимало нас је и у чему је разлика изнеђу студентских домова, који нормално функционишу и ученичких чији су капацитети преполовљени.
“Студенти су пунолетни и самоодговорни и сами ће појачати појачати редарство, а за њих је предвишен и смештај у ковид болницама”, одговорио је министар.
Питали смо га и шта са породицама које због сиромаштва неће моћи да толико често плаћају превоз својој деци која бораве у ученичким домовима?
“Цена ученичког дома је вишеструко регресирана и биће још умањена. Деца не путују предалеко од свог места становања и цена превоза није превелика. У Србији постоји добра мрежа студентских домова”, уверава министар Шарчевић.
Бојана Миловановић Нова
