На данашњи дан 1999. године у 19 часова и 41 минут пале су прве бомбе НАТО пакта на циљеве у околини Приштине чиме је почело бомбардовање 19 земаља на Савезну Републику Југославију. Прецизан број погинулих до данас није утврђен, а процене иду од 1.500 па до неколико хиљада. Бомбардовање је завршено 78 дана касније, потписивањем Кумановског споразума.
Последње бомбе на СР Југославију пале су 10. јуна 1999. године, око 13 часова и 30 минута, на територију села Кололеч, у општини Косовска Каменица.
Током два и по месеца, бомбардовани су војни циљеви, касарне, постројења, али и цивилни објекти – болнице, фабрике, мостови, пруге, остала инфраструктура, медијске куће и предајници, складишта енергената и енергетска инфраструктура.
Одлука о бомбардовању Југославије донета је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а наредбу је тадашњем команданту агресорских снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Укупно 19 земаља учествовало је у нападу на нашу земљу.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу Косова и Метохије.
Број жртава никада није дефинитивно утврђен и креће се 1.500 до неколико хиљада људских жртава.
Број идентификованих директно страдалих од НАТО бомби је 754 колика је процена Фонда за хуманитарно право (ФХП) и Фонда за хуманитарно право Косова (ФХП К).
Други релевантни подаци показују да је погинуо 1.031 припадник Војске Југославије и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца.
Према књизи “Јунаци отаџбине“ у издању Министарства одбране, страдало је 275 људи при МУП или ВЈ, 254 припадника Војске Југославије, 21 припадник МУП.
Према подацима ФХП и ФХП Косово, у периоду од 20. марта до 14. јуна 1999. године, српске снаге су убиле 6.901 Албанца. У истом периоду, припадници тзв. ОВК су убили 328 српских цивила и 136 Рома и других неалбанаца. У сукобима између ВЈ/МУП-а и тзв. ОВК погинуло је 1.204 припадника тзв. ОВК и 559 припадника ВЈ и МУП-а Србије.
Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.
Потписивањем споразума о прекиду ватре безебедносне снаге Србије и Југославије су напустиле Косово, а за њима и колоне избеглих Срба, цивила. Према подацима Србије реч је о око 200.000 расељених.
Материјална штета између 30 и 100 милијарди долара
Такође није прецизирана материјална штета изазвана ратном дејством. Извесно је да ради о више десетина милијарди долара.
Влада тадашње Савезне Републике Југославије проценила је материјалну штету од 100 милијарди америчких долара, а група економиста из Г17 у студији „Завршни рачун“ објавила је да је укупна штета процењена на око 30 милијарди долара.
Према подацима домаћих медија, у бомбардовању је уништено и оштећено 25 хиљада стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.
Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
У бомбардовању је евидентирано око 2.300 удара у којима је испаљено и бачено 22.000 тона различитих пројектила.
Generalštab Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
