У Србији се данас комеморативним скуповима, полагањем венаца и цвећа на споменике војним и цивилним жртвама бити обележава 18 година од почетка напада НАТО-а на СР Југославију 1999. године.
Код железничког моста у Грделичкој клисури у 11 часова је, симболичним доласком и заустављањем воза и активирањем сирена за узбуну, почела је централна државна церемнонија обележавања Дана сећања на жртве НАТО агресије 1999. године.
Авион НАТО је 12. априла гађао композицију воза која је прелазила мост и у њој је било педесетак путника, а број жртава до данас није утврђен, док је идентификовано њих 15.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић одао је пошту припадницима Министарства унутрашњих послова погинулим током бомбардовања 1999. године, поручивши да жртве хероја који су дали своје животе да би Србија била безбедна, стабилна и сигурна не смеју бити заборављене.
„Обележавање 18. годишњице од НАТО агресије на нашу земљу прилика је да се сетимо 167 хероја из редова полиције који су дали своје животе да би Србија била безбедна, сигурна и стабилна. Ово је прилика да опоменемо све грађане Србије на жртву коју су они пружили да би смо имали слободу у којој данас уживамо“, рекао је Стефановић, који је положио венац на спомен плочу погинулим припадницима МУП-а у Улици кнеза Милоша.
У саопштењу МУП-а наводи се да је министар истакао да се ти људи нису плашили за своје животе и да су понудили највредније што имају волећи Србију и учећи све како се воли земља и како се за њу бори.
„Данас Србија бије неке другачије битке. Данас се у Србији боримо за више радних места, за јачу економију, за политичку и другу стабилност. Хоћемо да покажамо да је Србија место у коме се може добро живети, да наша земља хоће да буде гарант стабилности не само за своје грађане, већ и за све државе региона“, рекао је министар.
Градоначелник Београда Синиша Мали положио је венац на место страдања војника Гардијске бригаде и пацијената Клиничко-болничког центра „Драгиша Мишовић“.
Венце је у име породица погинулих гардиста и пацијената положио Бранислав Пејчиновић, командант Гарде Миломир Тодоровић и помоћник директора КБЦ „Драгиша Мишовић“ Момчило Јаковљевић, саопштено је из градске управе.
Клинички центар ракетиран је 20. маја 1999. године, 50 минута после поноћи.
Спомен соба „Цивилне жртве НАТО агресије“ отворена је у Удружењу породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији у Београду, у знак сећања на страдале у акцији НАТО 1999. године, од Хоргоша до Кошара.
Годишњица бомбардовања обележава се и на брду Стражевица у Београду полагањем венаца на спомен-обележје „Гласник са Стражевице“. Венац је положио председник Скупштине Београда Никола Никодијевић, као и представници Генералштаба Војске Србије, борачких организација и породице припадника војске погинулих у бомбардовању.
Венци на споменике „Били смо само деца“ и „Зашто?“
Венци су положени и на споменик деци погинулој у НАТО агресији 1999. године „Били смо само деца“ и на спомен-обележје „Зашто“ посвећено погинулим радницима РТС-а, у београдском парку Ташмајдан.
Како су навели из градске управе, градски менаџер Горан Весић положио је венац на спомен-обележје Милици Ракић, док је заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић положио венац на спомен-обележје „Зашто“.
Весић је рекао да је Милица Ракић постала симбол страдалих у НАТО бомбардовању и да се грађани данас сећају свих погинулих официра, војника и цивила који су били невине жртве овог безумног чина.
Андреја Младеновић је казао да 18 година памтимо осмехе честитих радника Радио-телевизије Србије, који су само часно радили свој посао.
Он је најавио да ће град Београд у наредним данима иницирати састанак са представницима РТС-а, члановима породица погинулих радника и Министарства културе како би се остварио пројекат да бомбардована зграда РТС-а у Абардаревој улици буде рестаурирана у спомен-комплекс.
Венце су на спомен-обележје „Зашто“ данас положили министар културе и информисања Владан Вукосављевић и чланови породица радника РТС-а настрадалих 23. априла 1999. године.
Напади НАТО-а почели су 24. марта нешто пре 20 часова, трајали су 11 недеља и у њима је, према проценама различитих извора, погинуло од 1.200 до 2.500 људи.
У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
